Ана Немањић, у монаштву Анастасија, била је жена Стефана Немање, великог жупана Рашке, родоначелника владарске династије Немањића и творца моћне српске државе у средњем веку. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба владавине Стефана Немање представља преломни период у историји и култури Срба.
Зна се да је Ана Немањић била племкиња, али се не зна њено тачно поријекло. Доментијан у ,,Житију Светих српских просветитеља Симеона и Саве казује за мајку Светог Саве да је била велика кнегиња, кћер цариградског императора Романа“.
У браку са Стефаном Немањом имала је три сина: Вукана, Стефана и Растка - Светог Саву.
Немања се замонашио са супругом Аном у цркви светих Петра и Павла у Расу и том приликом су узели монашка имена Симеон и Анастасија. Прву годину свог монашког живота Симеон је провео у манастиру Студеници, да би се у јесен 1197. године придружио свом најмлађем сину монаху Сави на Светој гори. Тамо је, заједно са њим, уз дозволу византијског цара, васкрсао запустели манастир Хиландар 1198. године.
Ана Немањић је добила монашко име Анастасија по Анастасији Сремској. Преминула је 22. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати манастира Студенице. Њене мошти почивају у манастиру Студеници.
Српска православна црква слави је 22. јуна по црквеном, а 5. јула по грегоријанском календару.
