tag:blogger.com,1999:blog-8166268851822218242024-02-19T03:28:05.916+01:00Страница вероучитеља Драгане МашићAnonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comBlogger223125tag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-71079383389264972562018-01-04T20:17:00.000+01:002018-01-04T20:17:25.025+01:00Катихета Бранислав Илић гост емисије "изабери веронауку" - тема емисије: Свето Писмо и богослужење<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCsWWZyJiJvSIeL2Mxf07io5q_0WeFJOa4ZtRUjq1F5h21kzOzcc_0pGMBKs1uHUe8mUwMM3FzXGQNFV0hBOBhcYjDySpQQX7WupahYtNNAv5TFhpQimFJSGyYPOVPpfG75CKHSe-G4Ow/s1600/%25D0%2591%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B2+%25D0%25B8+%25D0%2594%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0%252C+%25D1%2598%25D0%25B0%25D0%25BD%25D1%2583%25D0%25B0%25D1%2580+2018..jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="1280" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCsWWZyJiJvSIeL2Mxf07io5q_0WeFJOa4ZtRUjq1F5h21kzOzcc_0pGMBKs1uHUe8mUwMM3FzXGQNFV0hBOBhcYjDySpQQX7WupahYtNNAv5TFhpQimFJSGyYPOVPpfG75CKHSe-G4Ow/s400/%25D0%2591%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B2+%25D0%25B8+%25D0%2594%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0%252C+%25D1%2598%25D0%25B0%25D0%25BD%25D1%2583%25D0%25B0%25D1%2580+2018..jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">У новом издању емисије "<a href="http://beseda.rs/index.php?CAST=radio&opcija=grupa&G=24" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Изабери веронауку</span></a>" на таласима <a href="http://beseda.rs/?CAST=emisija&opcija=opsirnije&strana=7076"><span style="color: #0b5394;">Радија Беседа</span></a><span style="color: #0b5394;"> </span>послушајте вероучитеља и катихету Бранислава Илића који говори о Светом Писму и богослужењу. Гост је подсетио да се Свето Писмо и богослужење на свештени и благословени начин међусобно прожимају. </span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Аутор и водитељ емисије: Драгана Машић, вероучитељ и теолог</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<iframe frameborder="no" height="300" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/378106994&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true&visual=true" style="background-color: #e5e5e5; font-family: verdana; font-size: small; text-align: justify;" width="100%"></iframe><br style="background-color: #e5e5e5; font-family: verdana; font-size: small; text-align: justify;" /></div>
<br style="background-color: #e5e5e5; font-family: verdana; font-size: small; text-align: justify;" />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/PPNl2picfiY/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/PPNl2picfiY?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><b><i></i></b></span></div>
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px;"></a><span style="background-color: white; font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><b><i></i></b></span><br />
<a name='more'></a><b><i><br /></i></b><span style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px;"></span><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Сва гостовања у емисијама катихете Бранислава Илића, можете послушати <a href="http://branislavilic.blogspot.rs/p/blog-page_75.html" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">ОВДЕ</span></a></span></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://beseda.rs/?CAST=emisija&opcija=opsirnije&strana=7076" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Радио Беседа</span></a></span></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-48397220783277734632018-01-04T20:13:00.000+01:002018-01-04T20:13:11.420+01:00Божићна посланица Српске Православне Цркве, о Божићу 2017. лета Господњег<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<img src="http://spc.rs/files/u5/2012/dstl0056m.jpg" /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><i><br /></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године</span></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">ИРИНЕЈ</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">по милости Божјој</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав:</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="color: red; font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="color: red; font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><b></b></span></span></div>
<span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;" /></span><br />
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><u><span style="font-size: large;">Повезана вест:</span></u></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="color: #0b5394;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><a href="http://branislavilic.blogspot.rs/2018/01/2017.html" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">ТВ <i>Храм</i>: Божићна посланица Српске Православне Цркве (О Божићу, 2017)</span></span></a></b></div>
<span style="font-size: large;"><span style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"><b><br /></b></span><span style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></span><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></a><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;" /><span style="background-color: white; color: red; font-family: times, "times new roman", serif;"><b></b></span></span><br />
<a name='more'></a><span style="font-size: large;"><span style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></span><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;" /></span><br />
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">„Ако је ко у Христу, нова је твар;</span></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">старо прође, гле, све ново постаде“</span></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">(II Кор. 5, 17)</span></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="color: red; font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">Драга браћо и сестре,</span></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="color: red; font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава:</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="color: red; font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Мир Божји, Христос се роди!</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа:</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Архиепископ пећки,</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Митрополит београдско-карловачки</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">и Патријарх српски ИРИНЕЈ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ будимски ЛУКИЈАН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ банатски НИКАНОР</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ канадски МИТРОФАН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ бачки ИРИНЕЈ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ западноевропски ЛУКА</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ жички ЈУСТИН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ врањски ПАХОМИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ шумадијски ЈОВАН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ ваљевски МИЛУТИН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ западноамерички МАКСИМ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ источноамерички ИРИНЕЈ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ крушевачки ДАВИД</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ славонски ЈОВАН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ тимочки ИЛАРИОН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ нишки АРСЕНИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ далматински НИКОДИМ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Епископ брегалнички МАРКО</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Викарни Епископ стобијски ДАВИД</span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/bozhitshna_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_5" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></span></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-85329241825519141002018-01-04T20:09:00.002+01:002018-01-04T20:09:26.762+01:00Епископ новосадски и бачки Иринеј служио парастос у Жабљу поводом годишњице рације у бачкој<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrulQ8OBrt7YkjA8KYoHNtXQTR2mEccevi7IuRTKFLmhY2heQHqFF7yMitpnbfUeN8Euc0FOEgp9gyzjXDeHLz2pDLDwU2J1vL4ITJbKwRwCBChCY_90a0SLDhyphenhyphenEH2u-5juSobWn4bw2o/s1600/IMG_6360.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrulQ8OBrt7YkjA8KYoHNtXQTR2mEccevi7IuRTKFLmhY2heQHqFF7yMitpnbfUeN8Euc0FOEgp9gyzjXDeHLz2pDLDwU2J1vL4ITJbKwRwCBChCY_90a0SLDhyphenhyphenEH2u-5juSobWn4bw2o/s400/IMG_6360.JPG" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><i><span style="font-size: large;">Централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној јануарској Рацији у јужној Бачкој 1942, одржан је 4. јануара 2018. године, у Жабљу.</span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><i><span style="font-size: large;">Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј је служио парастос у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Жабљу, уз саслужење свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да судбина невиних жртава није само у томе што су пострадали невино и побијени на правди Бога, него и због ужасног нечовештва пројављеног у начину на који су мучени и убијани.</span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><a href="https://photos.app.goo.gl/OYm0nnEAbBw92FPf2" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">-ФОТОГАЛЕРИЈА-</span></span></a></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<b><span style="font-size: large;"><i></i></span></b></div>
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></a></span><br />
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAuQenZakyXpJZtJopI8bGeZpC9CYujtkg0X9t_niuhAGSgPCXvqgg1RL-NuvT9lUDk__LplntOzxJ9UBgyEPi0GrU6wUgyKeIb-6jsVgplbl_gY1eRZ7p9Jd3wz0vU3i1At4szqdv83U/s1600/IMG_6344.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjAuQenZakyXpJZtJopI8bGeZpC9CYujtkg0X9t_niuhAGSgPCXvqgg1RL-NuvT9lUDk__LplntOzxJ9UBgyEPi0GrU6wUgyKeIb-6jsVgplbl_gY1eRZ7p9Jd3wz0vU3i1At4szqdv83U/s320/IMG_6344.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><i>То је недостојно историје цивилизованог света и историје цивилизованог човечанства. Ми немамо никакво морално право да заборавимо те догађаје, јер ако их заборавимо ˗ понављаће нам се, а још мање имамо морално право да о њима ћутимо, као што се деценијама после Другог светског рата дешавало, казао је владика Иринеј. Епископ бачки је поручио да се молимо за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године. Старајмо се да никад у нашим душама не буде мржње него само љубави, и да никада не узвраћамо злом за зло, и тиме ћемо и ми бити учесници оне славе и оне радости које Господ свима који га љубе дарује у Царству своме,</i> рекао је владика бачки Иринеј. </span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #0a0a0a; font-family: Georgia, "Times New Roman", Times, serif; line-height: 20px; margin-bottom: 1rem; padding: 0px; text-rendering: optimizeLegibility;">
<span style="font-size: large;"><iframe frameborder="no" height="166" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/378658727&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true" style="box-sizing: inherit; max-width: 100%;" width="100%"></iframe></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">После парастоса у храму у Жабљу, служен је мали помен на платоу испред зграде Општине Жабаљ. Молитвеном обележавању 76. годишњице рације у Бачкој присуствовали су председник Покрајинске владе г. Игор Мировић, г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, представници Општине Жабаљ и многи други званичници, као и верни народ Бачке.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcVYzAytS-M3YdGPezmuLtUThiKS6qgX30LnwpxksvfbLjvFQnKHWJnDzdScHX6thWCQAbKVnTr5oee6QyAXcoJeCcHi40EH_bKYvuqsDpXACRMltzACijdZcuTRe3xhd86QwtEiWzWBs/s1600/IMG_6356.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcVYzAytS-M3YdGPezmuLtUThiKS6qgX30LnwpxksvfbLjvFQnKHWJnDzdScHX6thWCQAbKVnTr5oee6QyAXcoJeCcHi40EH_bKYvuqsDpXACRMltzACijdZcuTRe3xhd86QwtEiWzWBs/s320/IMG_6356.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Господин Игор Мировић је, после помена на платоу испред зграде општине Жабаљ, истакао да мржња и освета не смеју да овладају људским душама. Неопходно је суочавање са истином, а та истина подразумева да свака невина жртва заслужује поштовање а да ниједан злочин нема оправдање, поручио је председник Покрајинске владе.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Подсећамо да је, на заједничку иницијативу Епархије бачке и Покрајинске владе, 2016. године, основан Одбор за обележавање Рације у Бачкој.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Следеће, 2019. године, централни помен у знак сећања на жртве Рације у Бачкој, биће одржан у Тителу.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbDy9X4psVSy5hcAMINTqF8UPZHlvOIuOeZRDUvXTzM4-mNzmt5eDldJOP70XhLiiWlCplBEqmbEmAEkNPnY3teYsIcLBgUNQpECnaLdZQ-vZwMJWqozlN5NN1bRnWsEE_O9IxOPLMK3Q/s1600/IMG_6363.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhbDy9X4psVSy5hcAMINTqF8UPZHlvOIuOeZRDUvXTzM4-mNzmt5eDldJOP70XhLiiWlCplBEqmbEmAEkNPnY3teYsIcLBgUNQpECnaLdZQ-vZwMJWqozlN5NN1bRnWsEE_O9IxOPLMK3Q/s320/IMG_6363.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;" /></span>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHB3F93StxDw1efIzE-jimWttyaYMvAgVeGzdqUTmSg-PxerNd4UPIp-h05ZIVwm0wks4n1AIbLRzUhbTpvod7Kc68fu89dPqZCePpJRbRtr_e0ORHuKy_YCgODONJWxehlsf-k3ABE2o/s1600/IMG_6367.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHB3F93StxDw1efIzE-jimWttyaYMvAgVeGzdqUTmSg-PxerNd4UPIp-h05ZIVwm0wks4n1AIbLRzUhbTpvod7Kc68fu89dPqZCePpJRbRtr_e0ORHuKy_YCgODONJWxehlsf-k3ABE2o/s320/IMG_6367.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;" /></span>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi46vVf0Jsd6G8VbitZdwBYFwd4cU3Yty_0sesBvMUH0-sBJZtHc-c6jlW1i3b7jq0oJ7HEWN7nfFR-IjQueLHIc9aDpObpCo_nDzfQshvbTApaGqbLK47xOE4m6b8Zf59AJxCYnpWEmCA/s1600/IMG_6388.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi46vVf0Jsd6G8VbitZdwBYFwd4cU3Yty_0sesBvMUH0-sBJZtHc-c6jlW1i3b7jq0oJ7HEWN7nfFR-IjQueLHIc9aDpObpCo_nDzfQshvbTApaGqbLK47xOE4m6b8Zf59AJxCYnpWEmCA/s320/IMG_6388.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;" /></span>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQ6Ep_q2ZGJR975LGkyaGVW-BVHcspULn-d4F6pnDNkpkOYXCNAPqwFOT51X2BOPHADkslEAvbITZY43m-Wivq5rRhNMMUKlilt4brA3Bfj8tdqyM_FQIIqDTZx6AEHR-phCdO5BNRW1s/s1600/IMG_6390.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="658" data-original-width="987" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQ6Ep_q2ZGJR975LGkyaGVW-BVHcspULn-d4F6pnDNkpkOYXCNAPqwFOT51X2BOPHADkslEAvbITZY43m-Wivq5rRhNMMUKlilt4brA3Bfj8tdqyM_FQIIqDTZx6AEHR-phCdO5BNRW1s/s320/IMG_6390.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.eparhija-backa.rs/sr/novosti/u-zablu-odrzan-centralni-pomen-zrtvama-racije-u-backoj" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;">Епархија бачка</span></a></span></i></b></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-1910799661848709682018-01-04T10:41:00.004+01:002018-01-04T10:41:40.330+01:00ТВ Храм: Божићни интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span class="submitted" style="color: #aaaaaa; display: block; font-family: arial, helvetica, sans-serif; font-size: 0.9em; margin-bottom: 20px;"><iframe allow="encrypted-media" allowfullscreen="" frameborder="0" gesture="media" height="260" src="https://www.youtube.com/embed/DCqGJhDsnO4?rel=0" style="color: #444444; font-family: Georgia, "Times New Roman", Times, serif; font-size: 1.2em;" width="515"></iframe></span></div>
<div style="background-color: white; text-align: center;">
<b><i><span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Традиционални интервју Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја у сусрет Божићу. Разговор са Свјатјејшим Патријархом водио протопрезвитер-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник Телевизије "Храм".</span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><b><i><a name='more'></a><br /></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-58578641615544108402018-01-04T10:39:00.003+01:002018-01-04T10:39:23.703+01:00Беседа Епископа новосадског и бачког др Иринеја на празник светог Игнатија Богоносца<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhc6FXKOt70rkmsWo1LIZ7lmuuG9RfTvYO-GdY_ewpDQn4LDBDNpQzKApbz4HOWZaiNdQhpHmfLO-dLb2AZJwpyzvSs-SwK5yaQfsjHdXdMfdqMRBkwOsZgJYmqWXCBElaJ1xkCoIZmkHQ/s1600/EPISKOP-IRINEJ.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="499" data-original-width="672" height="296" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhc6FXKOt70rkmsWo1LIZ7lmuuG9RfTvYO-GdY_ewpDQn4LDBDNpQzKApbz4HOWZaiNdQhpHmfLO-dLb2AZJwpyzvSs-SwK5yaQfsjHdXdMfdqMRBkwOsZgJYmqWXCBElaJ1xkCoIZmkHQ/s400/EPISKOP-IRINEJ.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Благодарећи <a href="http://beseda.rs/?CAST=emisija&opcija=opsirnije&strana=7070" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Радију Беседа, Епархије бачке</span></a> доносимо звучни запис беседе Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, изговорене на празник Светог Игнатија Богоносца на литургијском сабрању у врањском саборном храму поводом крсне славе Епископа врањског Пахомија. </span></i></b></span><br /><span style="font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><b><i><br /></i></b></span></div>
<br />
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><b><i></i></b></span></div>
<span style="background-color: white; font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"></span><br />
<div style="-webkit-text-stroke-width: 0px; background-color: white; color: black; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; font-style: normal; font-variant-caps: normal; font-variant-ligatures: normal; font-weight: 400; letter-spacing: normal; orphans: 2; text-align: center; text-decoration-color: initial; text-decoration-style: initial; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"></span><br /><div style="background-color: white; box-sizing: inherit; color: #0a0a0a; font-family: Georgia, "Times New Roman", Times, serif; font-size: 14px; line-height: 20px; margin-bottom: 1rem; padding: 0px; text-align: start; text-rendering: optimizeLegibility;">
<iframe frameborder="no" height="166" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/377770520&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true" style="box-sizing: inherit; max-width: 100%;" width="100%"></iframe></div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-29062969662681823732018-01-04T10:35:00.003+01:002018-01-04T10:35:56.908+01:00Изашао из штампе нови број Православља (бр. 1219, 1. јануар 2018. године)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="post-body entry-content" id="post-body-5182947444471990551" itemprop="description articleBody" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; line-height: 1.4; position: relative; width: 648px;">
<div dir="ltr" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<span class="submitted" style="color: #aaaaaa; display: block; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 0.9em; margin-bottom: 20px;"><iframe allow="encrypted-media" allowfullscreen="" frameborder="0" gesture="media" height="260" src="https://www.youtube.com/embed/DerntP3gH5c?rel=0" style="color: #444444; font-family: Georgia, "Times New Roman", Times, serif; font-size: 1.2em;" width="515"></iframe></span></div>
<div style="text-align: center;">
<a name='more'></a><br /></div>
</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-26441181476161348842018-01-04T10:34:00.002+01:002018-01-04T10:34:11.098+01:00Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О хришћанском погледу на обележавање нове године<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh_OWBMFG3VRcqzu6_DpJMPF-XPy85Uu8ka-Ekdg0mpwogxsXNpbUmDbbPE6NsExm4ith-WgmqUtvB1l16MCtGrGjaxGdGivEHLjivEI7xLm2tAWttM7tuz_jt9Icnc8OHoGFX8ENFhDDs/s1600/maxresdefault+%25281%2529.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="900" data-original-width="1600" height="225" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh_OWBMFG3VRcqzu6_DpJMPF-XPy85Uu8ka-Ekdg0mpwogxsXNpbUmDbbPE6NsExm4ith-WgmqUtvB1l16MCtGrGjaxGdGivEHLjivEI7xLm2tAWttM7tuz_jt9Icnc8OHoGFX8ENFhDDs/s400/maxresdefault+%25281%2529.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">У недељу 31. децембра 2017. године, гост емисије „Питајте свештеника“ на таласима <a href="https://svetigora.com/pitajte-svestenika-20/" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Радија Светигора</span></a> биo je Протопрезвитер – ставрофор Момчило Кривокапић Архијерејски намесник Бококоторски. Између осталих тема прота је на веома надахнут и њему својствен начин поучио о хришћанском погледу на обележавање нове године, али и о болном питању абортуса.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><a href="https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/31.12.-2017_PITAJTE-SVESTENIKA_O.MOMCILO-KRIVOKAPIC.m4a"><span style="color: #0b5394; font-size: large;">Звучни запис емисије</span></a></b></span></div>
<div>
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif; font-size: medium;"><b><br /></b></span></div>
<div>
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif; font-size: medium;"><b><a name='more'></a><br /></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-48654808467967257722018-01-04T10:31:00.002+01:002018-01-04T10:31:30.719+01:00Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKpm0rtcWbEn21gwdMNcQZbkRYxiYScJV3as-1HBlv1FI842ogyMo7zJ8DwGjWfPrIOfeukfn9iRe1ZAQpSl5t0rLAeuv15lageObbnA46QQyL2PMpdMWOGRWIcfLKLdlYanDruI2Va5M/s1600/irinej-bulovic-1.png" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="230" data-original-width="320" height="287" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKpm0rtcWbEn21gwdMNcQZbkRYxiYScJV3as-1HBlv1FI842ogyMo7zJ8DwGjWfPrIOfeukfn9iRe1ZAQpSl5t0rLAeuv15lageObbnA46QQyL2PMpdMWOGRWIcfLKLdlYanDruI2Va5M/s400/irinej-bulovic-1.png" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: center;">
<em><strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Интервју за божићни број „Печата”, дат г. Милораду Вучелићу</span></span></strong></em></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: center;">
<em><strong><span style="font-size: large;"><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"></span></span></strong></em></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;"></a></span></div>
<a name='more'></a><br />
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Потребан нам је свесрпски дијалог, рекли сте недавно, уз напомену да у новије време небројено пута понављани термин <em>унутрашњи дијалог</em>, а поводом Косова, није најсрећније одабран. Чини се да се у тој препоруци може наслутити и Ваше уверење да нам је као друштву, односно народу, потребна садржајно свестрана ауторефлексија, не само поводом <em>српског Јерусалима</em>. О чему је, поред теме Косова, у овом историјски тешком тренутку такође неодложно потребно разговарати и промишљати? Како <em>свесрпски разговор</em> уопште остварити на начин да то не буде тек „одрађен“ национални подухват?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Пре него што одговорим на ово Ваше питање (најсадржајније и најумније питање које ми је из медијске сфере икад упућено), дозволите ми, драги пријатељу, да Вама, уредништву, сарадницима, пријатељима и читаоцима „Печата” од срца честитам његов јубиларни, петстоти број. То чиним са закашњењем будући да сам прву половину децембра углавном провео у Москви. Али боље икад него никад...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Данас је, по мом скромном мишљењу, нама Србима најпотребнија свестрана ауторефлексија на тему самог нашег духовног бића, идентитета, историософског самоодређења, самосазнања и самоосећања, историјско-цивилизацијског назначења и усмерења, као и надисторијског, метафизичког садржаја појма <em>православно</em> <em>Српство</em> (уколико, наравно, такав садржај још постоји). Јер, духовно, идентитетски, историјски и историософски, културно-цивилизацијски, па и верски, ми, савремени Срби, лутамо (част изузецима!) кроз лавиринте идолâ, опсенâ, фатаморганâ, заблудâ и самообманâ, оличених, понајпре и понајвише, у увозним и домаћим идеологијама западњачког просветитељства, рационализма и индиферен-тизма, а у новијем раздобљу југословенства и марксизма у форми титоизма. Ако оваква ауторефлексија изостане или ако из ње извучемо закључке у духу споменутих и иних идеологија, опстаћемо, бар за неко време, али не више као историјски европски народ под знаком крста, односно и са хоризонталном и са вертикалном димензијом живота, него као аморфна маса произвођачâ и потрошачâ, без органског односа међусобно и са другим народима, без духовне вертикале, а самим тим и без крста као знамења и путоказа. Таква механичка заједница недовршених Европљана може се упоредити са сољу која је обљутавила, те више није низашта, по речима Самога Христа (Мат. 5, 13). Уосталом, Нови Завет нас учи да народ није тек пука овоземаљска, биолошко-социолошка појава већ духовна, трансцендентна категорија: „... Створио је (Бог) од једне крви сваки народ човечанства (...) да траже Господа” (Дела ап. 17, 26 – 27).</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Без поновног откривања и потврђивања ове визије о народима света, дакле и српског народа, није могућ трајни национални програм, програм који превазилази ефемерне политичке односе и комбинације. Без таквог, суштински неизмењивог и незаменљивог програма није, међутим, могуће избећи замке и заседе идеолошког идолопоклонства. Шта би нам, примера ради, вредело ослобођење од прикривеног, али још увек жилавог југословенства и титоизма ако га заменимо вером у неолиберални капитализам, у вредносно „неутралну” државу, лишену било каквих етичких или религијско-метафизичких исходишта, у „људска права” која не знају за основно право, право на живот, у „демократију” која долеће на крилима „Милосрдног анђела”, у мондијалистичко друштво принудне једнакости (уз нешто већу једнакост богатих и моћних!), али и брисања различитости и самосвојности? Да не идем даље! А није да не бих могао...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Косово и Метохија су наша вечна тема и вечна брига. То је показао и округли сто <em>Косово, јуче, данас, сутра</em>, одржан 17. новембра у Матици српској у Новом Саду. На том скупу сте и Ви учествовали, и у свом излагању подсетили да је на Метохији било Ваше прво службовање, такође и да је Косово од тада једна од централних тема Вашег живота. Где сте и када службовали у Метохији и по чему су се највише Косово и Метохија толико урезали у Ваше срце?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Одговор на ово питање може бити само личнога карактера, нека врста јавне исповести. Када сам, пре више од пола века, завршио прву годину студијâ теологије, међу нас, тадашње студенте, дошао је необичан студент, доста старији од нас. Дошао је из Призрена, а послао га је тадашњи рашко-призренски владика, Павле, потоњи патријарх. Ја сам већ као сомборски гимназиста проводио летње распусте у манастирима, најпре у Бачкој (Бођани), а затим на Фрушкој Гори. Већ сам, изгледа, имао неку предиспозицију за монаштво иако то тада, у мојој раној младости, још није била до краја искристалисана одлука. Упознавши новога колегу на студијама, заинтересовао сам се за манастире и монашто још више. Јер, нови колега је био јеромонах Јован Радосављевић, који је и данас, као деведесетогодишњак и најстарији српски монах, духом и телом чио, бодар и мудар духовник у чину архимандрита. Његова личност, начин живота, погруженост у молитву и однос према ближњима на мене су учиниле огроман утисак. Спонтано сам га замолио – а он се са љубављу одазвао – да ме упозна са истакнутим монасима и са манастирима јужно од Саве и Дунава, које до тада још нисам био видео, али сам о њима доста тога чуо и прочитао. Тако сам, благодарећи њему, упознао све познате и признате духовнике, почев од светога старца Јустина Поповића, и све наше велике светиње, од Ћелија, преко Жиче и Студенице, до Дечана и Пећке Патријаршије. Међу духовницима које сам упознао највећу важност у мом животу имали су ава Јустин Поповић, који ме је доцније и замонашио, и владика Павле, који ме је рукоположио у чин јерођакона у Призрену и у чин јеромонаха у манастиру Свете Тројице код Мушутишта, на падинама Шар-планине. Тај скровити историјски манастир – као и цркву у Мушутишту, чије су фреске биле старије од грачаничких – Арнаути су касније до темељâ порушили и, наравно, тиме унапред себи обезбедили право да се кандидују у УНЕСКО...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Као млад монах одлазио сам из Београда кад год сам могао и боравио сам, често и релативно дуго, у манастирима, највише у Дечанима, чијем братству сам био прибројан, али и у Пећкој Патријаршији, Девичу, Грачаници и Сопоћанима, као и у оним мањима – у поменутој Светој Тројици у околини Призрена и, нарочито, у Гориочу код Истока. У тим манастирима сам упознао српски народ из околине, а често сам, са другом сабраћом или сâм, и посећивао, разним поводима, Пећ, Призрен, Ђаковицу, Ораховац, Исток, Урошевац, Митровицу, па, ређе, и Приштину, као и околна села. Једино у косовском Поморављу нисам никада био. У сећању су ми остали многи доживљаји из тих дивних крајева. Навешћу само два: једног лета, замењујући покојног игумана Саву Кривокућу, ишао сам пешке, у пратњи једног побожног сељака, од Црног Луга код Пећи до Истока, улазећи у куће свечарâ у тим селима ради благосиљања славског жита и колача, а другом приликом сам цео боговетни летњи дан пешачио по Мокрој Гори, од бачије до бачије, ради благосиљања млечних производа у планинским катунима. Треба ли помињати да су Срби тога дêла Старе Србије после неких хиљаду и по година потпуно истребљени? Ово искуство, поред студија теологије, било је драгоцена животна школа моје младости. Ето откуд познајем ако не баш сваку стопу наше заветне земље, а оно у довољној мери да ми заувек остане у срцу и души...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">На скупу у Матици српској у Новом Саду изнели сте занимљив предлог да се за простор Косова и Метохије почне користити један потиснути и заборављени назив – Стара Србија – који се користио крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Важно је, за јавност без сумње и занимљиво, да се чује Ваше подробније образложење овог предлога?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Не бих да ово своје мишљење образлажем претерано подробно будући да сам то учинио ономад у „Вечерњим новостима”, а и моје излагање у Матици српској биће – ускоро, надам се – доступно широј јавности. Познато је да ми Срби не умемо да водимо такозвани медијски рат и да смо неуспешни како у позитивној, часној, тако и у негативној, нечасној пропаганди. А да у оквирима медијских и других пропагандних облика деловања постоји и систематско ратовање помоћу именâ и терминâ, то и не слутимо. У хрватским медијима и јавној – званичној и полузваничној – фразеологији нећемо наћи ни помена о грађанском рату у бившој Југославији, још мање о братоубилачком рату за рачун странаца и сопствене глупости, а поготову не о одговорности свих, па и тадашње хрватске врхушке, за ратне сукобе и страхоте. У хрватском идеолошко-пропагандном кључу (част светлим изузецима!) слика тога времена је јасна, једнозначна, искључиво црно-бела: за рат је крива искључиво Србија, Срби су агресори, а на хрватској страни постоје само „хрватски бранитељи” и „домовински рат”. У јавним пак иступима разних другосрбијанаца и десетосрбијанаца та слика је још црња – на штету Срба, наравно. Tаква појава неправедног сатанизовања свог рођеног народа не постоји код Хрвата! То им, упркос лажљивости њихове „званичне теорије”, служи на част, бар по мом мишљењу. Кад већ помињем Хрватску, рећи ћу и ово: у прошлости, све до краја аустроугарског доба, постојала је „троједна краљевина” Славонија – Хрватска – Далмација. Тек у време Хрватима мрске карађорђевићевске унитарне монархије постоји само Бановина Хрватска, – „цела”, а не „из три дела”, – уз додатак највећег дела територије Босне и Херцеговине. Пре тога, Србија, у име југословенског идеала (!), одбацује понуду западних савезника и саму себе „у природним границама”. Даље: данашња председница Хрватске, набрајајући државе такозваног Западног Балкана, спомиње одвојено Србију и Војводину; ту је и питање оних Буњеваца који нису прихватили Титову одлуку да су сви они нужно Хрвати, и тако даље, и томе слично.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Колико наших савременика у Србији зна да многи мађарски званичници не говоре о Војводини већ о „јужним крајевима”, колико бугарских званичника, укључујући и неке црквене лидере, не говори о Источној Србији већ о „западним покрајинама” и колико румунских државних и црквених представника не говори о влашкој заједници (о влахофоним Србима, наравно, неће ни да чују!) у Источној Србији већ о Румунима које Срби не признају (иако ни они сами себе не сматрају Румунима)?</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Пређимо сада на географско-политичке називе на ширем пољу! На Истоку, јужна и западна Русија, наследница Кијевске Русије, постаје погранична област Русије (Украјина, што ће рећи Крајина), – а под утицајем пољско-литванске и аустријске пропаганде, још више под утицајем унијатске анимозности према Православљу, у најновије пак време у резултату антируског бољшевичког духа, – претвара се у антируску творевину. У совјетском периоду Хрушчoв, родом из Украјине, буквално поклања Украјини Крим, традиционално руску област са већинским руским становништвом, а када то становништво на референдуму одлучи да се прикључи Русији, онда Русија бива проглашена за агресора и уводе јој се санкције. То је горка реалност: Запад брани све што је за време комунистичких режима учињено по „револуционарном праву”, грубом силом, недемократски и нелегално. Тако је поступио и овде код нас: бранио је „тековине” АВНОЈ-а и Брионâ, а шта је тиме постигао, искусили су сви народи некадашње заједничке државе. У свему томе вртлогу, наизглед хаотичном, термини и називи играју веома важну улогу: државни идентитети и територије, демократичност, стање људских права, агресије, одбрана, „удружени злочиначки подухвати” – све то именује и дефинише зна се ко, где, како и зашто. Има, разуме се, и на Истоку и на Западу, примерâ принципијелности, доследности и истинољубивости у коришћењу одређене терминологије и ономастике. Навешћу само један: не постоји на Кипру Грк који ће употребити изразе „грчки део Кипра” и „турски део Кипра”. Сваки од њих рећи ће, увек, без изузетка: слободни и окупирани део нашег острва или просто Кипар и део Кипра под турском влашћу. То значи одговорну и патриотску јавну реч или, ако хоћете, позитивну и часну пропаганду, поткрепљену чињеницама, а не празним етикетама и флоскулама.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Све ово сам навео у одбрану назива <em>Стара Србија</em>: не фабрикујемо га данас, није му циљ порицање присуства и правâ албанског народа, употребљаван је дуго и систематски, историјски и државно-правно је легитиман... У разговору са репортерком „Вечерњих новости” већ сам помињао неоспориве податке из „Атласа Старе Србије” (издање <em>Светигоре</em>, Цетиње – Београд 2007). Овде само напомињем да на разним страним картама из турскога времена наилазимо на називе Altserbien, Vieille Serbie и Old Serbia, да они увек означавају Косово, Метохију и делове данашње Македоније и да се нигде не обележавају као албанска територија. Да закључим: лажна имена су моћно и опасно оружје одложеног дејства, а не безазлена и неважна игра речима. Ево примера који то непосредно доказује: „Космет” је рогобатна скраћеница совјетског типа, алиби за забрану повратка Србима прогнаним у току Другог светског рата и камуфлажа за остваривање обећањâ о припајању Албанији, датих од стране југословенских и српских комуниста на Бујанској конференцији. „Косово” пак (без помињања Метохије!) није друго до покушај брисања свакога трага српском супстрату имена Покрајине. Ово њено октроисано име још је, међутим, глупље од претходног, „шифрованог”, јер је реч <em>Косово</em> чисто српска реч, а <em>Метохија</em> посрбљени грчки назив. Тек ознака <em>Косово и Метохија</em> изражава појам целовитости тога простора. Ипак, термин <em>Стара Србија </em>још потпуније исказује реални геополитички садржај назива Покрајине јер не именује само њен географски положај и историјски контекст него и државност која се ту етнички и политички уобличила.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Почетком децембра били сте с патријархом Иринејем на прослави стогодишњице поновног успостављања Патријаршије у Руској Православној Цркви којој су присуствовали и представници осталих помесних Православних Цркава. Скуп је био значајан не само за Руску Православну Цркву него и за цело Православље. Сада када су се, по повратку из Москве, утисци слегли, шта нам можете рећи о овој свечаности?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Да бих вашим цењеним читаоцима што боље пренео своје утиске о последњем боравку Патријарха српског и његове пратње у Москви, морам претходно да кажем нешто више о разлогу за сабирање Предстојатељâ и представникâ помесних Православних Цркава у руској престоници. Они су заправо позвани да присуствују свечаном завршном заседању Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве и да у њему учествују тако што ће се обратити члановима Сабора, а првенствено тако што ће на празник Ваведења Пресвете Богородице саслуживати на свечаној – боље рећи велелепној – саборској светој Литургији у Храму Христа Спаситеља, на којој је служило око четири стотине и педесет епископâ, уз саслужење десетинâ свештеномонахâ, свештеникâ, ђаконâ и мноштва сабраног верног народа. Истовремено, у току и по завршетку Сабора, одржан је изузетно богат духовни, културни и уметнички програм, остварени су сусрети и разговори свих присутних Предстојатеља и њихових пратњи са домаћином, Патријархом московским и све Русије Кирилом, и његовим најближим сарадницима, сусрет Предстојатељâ са председником Русије Владимиром Владимировичем Путином, а било је, наравно, и неформалних братских разговора између Предстојатељâ, односно делегацијâ, појединих помесних Цркава.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Наша делегација, на челу са Његовом Светошћу Патријархом, служила је свету Литургију, уз саслужење шесторице руских архијереја и појање најбољих московских црквених хорова, у нашем Подворју. Ту смо провели недељни дан уверивши се и овог пута у ревност, трудољубивост и аврамовско гостољубље владике Антонија, старешине Подворја. Током боравка у Москви нисам знао чему да се више дивим – да ли величини и лепоти самога града, или величини и лепоти његових храмова и манастира, или савршеном поретку, благољепију и дисциплини за време богослужењâ и свих пратећих манифестација, или квалитету концерта и укупног програма, или богатом гостољубљу, или искреном братољубљу... Наш боравак у Москви је протекао у знаку триптиха Литугрија – Сабор – прослава, а и његов повод је био аналогне, троједине природе: литургијска прослава и културно-уметничко обележавање стогодишњице великог помесног Сабора Руске Православне Цркве, обнове патријарашког служења и достојанства у Руској Цркви и избора светог Тихона Исповедника за првог патријарха васпостављене Московске Патријаршије (1917 – 2017).</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Помесни Сабор је започео са радом 1917. године, а продужио је да заседа и наредне, 1918. године. Одвијао се, дакле, у доба најкрвавије револуције и бољшевичког терора, тешко упоредивог са било којим периодом у старијој или новијој светској историји. У тим околностима Сабор, после два века, поништава нецрквену одлуку цара Петра Великог о укидању патријарашке службе и на трон сверуских патријараха бира светог исповедника Тихона. Новоизабрани патријарх, већ за време одржавања Сабора, прима вести са свих страна бескрајне Русије о конфискацији црквене имовине и црквених драгоцености, као и о масовном страдању верних, свештеника, монаха, монахиња и епископа, хапшених, затвараних у логоре и убијаних због вере у Христа. За време заупокојене божанске Литургије коју је служио у храму Московске духовне академије патријарх Тихон је помињао све те новомученике, именујући их овако: „И друге из свештеничких, монашких и мирјанских сталежа, чија имена Ти, Господе, знаш”. То су били дани када је почео да се спроводи паклени план да Црква буде уништена и да чак буде основана лажна Црква у виду „Живе Цркве” и покрета такозваних обновитеља (<em>обновљенчество</em>). У тим околностима одржава се Сабор на коме се обнавља вековно канонско устројство Цркве, један свети Божји човек се бира за патријарха, доносе се канонске и друге спасоносне уредбе и одлуке, које неће само омогућити да Црква преживи у доба гоњења него и да спремна, препорођена страдањем и крвљу милионâ својих мученика, дочека време слободе и процвата, којега смо савременици и сведоци. Напомињем да су многи учесници Сабора из 1917. и 1918. године касније мученички пострадали или били прогнани. Зато је, ето, у Москви најсвечаније прослављен двоструки јубилеј (стота годишњица) поменутих догађаја, уз учешће поглаварâ и делегацијâ безмало свих аутокефалних Цркава, готово свих руских архијереја, највиших руских званичника и небројенога мноштва верног народа. То свештено сабрање јесте сведочанство духовне снаге Руске Православне Цркве и њене одлучности да памти сваку жртву за Христа и да кроз ово свештено сећање иде у сусрет новим изазовима.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Остајући у историјском периоду о коме сам говорио, осећам потребу да – имајући у виду телевизијске и друге, апсолутно нетачне и недобронамерне интерпретације улоге Руса избеглих од бољшевичког терора у Србију, односно Краљевину Југославију – кажем само неколико речи са свога становишта. У Србију, која је претрпела небивала страдања у Првом светском рату, долазе стотине руских свештеника, монаха и монахиња, као и професора теологије, на челу са једним од најугледнијих архијереја и најзначајнијих учесника Сабора одржаног 1917. и 1918. године, митрополитом Антонијем Храповицким. Свештеници су попунили многе парохије у Србији, монаси, а посебно монахиње, оживели су замрле српске манастире, а професори теологије су Богословском факултету Београдског универзитета, основаном још 1905. године, омогућили почетак рада (1920) и дали изузетан импулс развоју српског богословља. Многи од њих су и крај земног живота дочекали у Србији, међу њима и митрополит Антоније, сахрањен у крипти Иверске капеле у Београду. Далеко би ме одвело кад бих ову тему проширио на укупни допринос руске емиграције науци, књижевности, уметности, архитектури и укупној култури и духовности српског народа. Надам се да ће Руси нашим духовно незрелим, а надобудним тумачима улоге њихових саплеменика у нашем животу у 20. веку братски и великодушно опростити.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">На архијерејској Литургији 3. децембра у Подворју Српске Патријаршије у Москви, коју је служио Патријарх српски господин Иринеј, саслуживало је и шест архијереја и више свештенослужитеља Руске Православне Цркве, а појао је хор Петропавловског храма и Даниловског манастира. Да ли је тиме Српској Православној Цркви и православним Србима одата посебна почаст?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Лепо сте запазили вредност и тога догађаја. Наша Црква, а Светејши патријарх Иринеј посебно, никада не пропушта прилику да истакне колики значај за нас има сестринска Руска Црква, а посебно да нагласи благодарност нашег народа за сву помоћ коју су нам браћа Руси пружили кроз историју, а пружају је и данас. На сваком кораку смо примани са највећим поштовањем, љубављу и пажњом. Заиста је нашој делегацији учињена велика част када су шесторица руских архијереја, у храму Подворја Српске Цркве код Јауских Врата, надомак Кремља, посвећеном светим апостолима Петру и Павлу, саслуживала нашем Патријарху. И то је догађај за захвално памћење.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">У сали саборовања при Храму Христа Спаситеља у Москви на Сабору којим је председавао домаћин, патријарх Кирил, обратио се патријарх Иринеј и изговорио и реченицу: „Удаљавање од Русије, рускога народа, Руске Цркве, за нас је удаљавање од самих себе, ми то никада нећемо прихватити нити ћемо моћи да разумемо такве жеље и таква очекивања.“ Може ли се рећи да је ова мисао, како Његош рече, „из душе цијелог народа“?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Може, свакако. Истину за вољу, има и изузетака – то су по правилу припадници оних политичких и интелектуалних кругова који ни у свом личном животу, ни у животу нације, ни у животу људског рода уопште, не признају никакву вертикалу, Завет, непролазне вредности, братство међу људима, пријатељство међу народима, љубав као пуноћу живљења и крст као пуноћу љубави. И поред сталне пропаганде, споља и изнутра, у прилог „хоризонтале”, „потрошачког раја” и „вечних интереса”, нема код нас, срећом, баш много искрено убеђених противника Русије. Овде стајем како од неких не бих био проглашен за опскуранта и занесењака који Русију уздиже на пиједестал идеала и идола, а за Србију прижељкује статус руске губерније...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Недавно је стигла вест из Европског суда за људска права из Стразбура да је канонска Архиепископија охридска добила спор против македонске државе. После ове пресуде македонска држава дужна је да региструје Архиепископију охридску, која је у канонском јединству са Српском Православном Црквом и на чијем је челу Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован Вранишковски. Значи ли то да ће у Бившој Југословенској Републици Македонији наступити бољи дани за канонску Архиепископију охридску и престати прогони њених архијереја, свештенства и монаштва?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Пресуду Европског суда за људска права, засновану на начелима права и правде, треба да посматрамо у светлу јануарских дана 2004. године, када су скопске власти хапсиле архијереје Охридске Архиепископије, пребијале монахиње, спаљивале манастир у Нижепољу код Битоља, упадале ноћу у домове верникâ, претиле им и шиканирале их. Исто тако треба да их сагледавамо и у светлу низа монтираних судских процеса и страдања самог архиепископа Јована. Овом пресудом су скопске власти осујећене да и даље тако поступају. Охридска Архиепископија, од васцелог Православља призната канонска аутономна Црква, која врши пуноћу своје спасоносне мисије и има поглавара, епископат, евештенство, монаштво и вернике, сада је и пуноправни субјект јавног и грађанског права. То и мени и свима нама улива наду да ће Архиепископија охридска бити толерисана и барем декларативно равноправна са расколничком црквеном организацијом која de facto (мада не и de iure) ужива статус и повластице државне Цркве.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Само који дан по обелодањењу пресуде Европског суда из Стразбура стигла је вест из Софије да је на адресу Синода Бугарске Православне Цркве упућена једна молба из Скопља а од стране непризнате Македонске Цркве. У тој молби се од Бугарске Православне Цркве тражи „мајчинство“ за неканонску „Македонску цркву”. Пре неки дан објављено је да је Синод Бугарске православне цркве услишио ову молбу, прихватио улогу Мајке-Цркве, под чијим би скутом „Македонска Црква” покушала да стекне легалност и аутокефалност. Ова одлука Синода БПЦ покреће многа болна сећања и отвара старе ране. Шта Ви мислите о томе?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Догађаји су се хронолошки одвијали баш тако како рекосте (пресуда у Стразбуру у корист Архиепископије охридске, а непосредно затим обраћање Бугарској Православној Цркви), али ја не знам да ли је између њих постојала нека узрочно-последична веза или се радило о случајно, стихијски, синхронизованим дешавањима. Како год да је било, поступак Цркве у расколу представља преседан у укупној историји Цркве, а са становишта православне еклисиологије и канонског права – чисту фарсу. Кратку анализу и оцену како акције такозване Македонске Православне Цркве тако и реакције Бугарске Православне Цркве изнео сам недавно на страницама „Вечерњих новости”, а овде бих се осврнуо само на два аспекта – текстуални и политички.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Синод Бугарске Патријаршије није, наиме, – судећи по слову и духу његовог званичног саопштења, – експлицитно и недвосмислено прихватио улогу „Цркве Мајке” нити је „Македонској Православној Цркви” обећао канонско општење и признавање аутокефалнога статуса. Уместо тога, бугарски Синод је образовао комисију која има задатак да помогне при решавању проблема створеног расколом, и то уз консултације и у сарадњи са осталим Православним Црквама. Ово је, чини ми се, граница неканонског уплитања у живот друге аутокефалне Цркве (Српске) коју Бугарска Црква не може прећи уколико не жели да и самој себи приушти искуство раскола са сестринским Црквама, искуство које је у својој историји већ имала, и то не једампут.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Не може се избећи утисак – а има и непосредних сведочења из саме Бугарске Цркве – да је читав подухват мотивисан политичким, државно-националним циљевима, у духу старе егзархијске тезе о етнички бугарском карактеру не само данашње Републике Македоније него и појединих области Србије и Грчке. Самим тим, инспирисан је и подстакнут, по свему судећи, од политичара и државних чинилаца из Скопља и Софије. Не знам, али се не бих чудио да је читав сценарио разрађен на последњем састанку двојице премијера, Заева и Борисова, у Струмици, у режији или бар уз активно учешће расколничкога струмичкога владике Наума. Актери и не крију много да су њихове акције политички координиране. Притом њих, наравно, Црква са својим канонима, устројством и поретком, савршено не занима. Њихова је намера да чисто црквени проблем реше политичким насиљем и са политичким циљем. Тиме се „зачарани круг” затвара: враћамо се на давно протекле деценије, када је Комунистичка партија Југославије основала такозвану Македонску Православну Цркву, да би је касније даривала фантомском аутокефалношћу (документа о свему томе већ поодавно су објављена). Проблеми се неће решити политичким договорима двојца Борисов – Заев и незналачком акробатиком појединих архијереја, које иначе искрено и дубоко жалим што их је virus schismaticum бацио у дугу духовну болест. Бојим се, напротив, да се иде ка новим поделама међу верницима, не толико међу онима из канонске Охридске Архиепископије колико међу онима који, из незнања или под утицајем пропаганде, припадају расколничким црквеним структурама.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Током минуле године као да су учестали покушаји неких у вери неутемељених световњака, који не познају канонски црквени живот, да се умешају у рад Цркве и појединих епископа, не презајући ни од тога да изазову инциденте. Понекада им иду наруку и нека свештена лица. Таквих поступака је највише у иностранству. Како стати на пут таквим људима?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Врло тешко. Јер, они који о нечем ништа не знају – или знају оскудно и погрешно – најуверенији су у своје свезнање и непогрешивост. Посебан куриозитет су они у новинарском свету који би, пишући наручене или наређене текстове о Српској Православној Цркви (читај: против Српске Православне Цркве), да управљају црквеним животом – штавише, да постављају и премештају свештенике! – уместо законитих и једино надлежних епископа. Те појаве није било ни за време Јосипа Броза и његове Удбе... Код свештених лица која учествују у таквим кампањама – а која с правом апострофирате – није толико у питању незналаштво колико атрофија црквене свести, савести и морала. Дубоко их жалим, борећи се против осећања презира у својој души, и молитвено се надам да ће се ти људи духовно отрезнити, ако не потпуно, а оно бар делимице.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Данас у свету јача убеђење да се низ актуелних догађања и глобалних процеса могу узрочнопоследично објаснити као нескривена борба Добра и Зла (у новијем времену заоштрена без премца у историји). Према овом ставу, у планетарним сукобима дакле није реч само о антагонизму различитих политичких система и државних интереса већ су на делу сукобљене етички детерминисане силе, које се чак и у метафизичким категоријама препознају. Како објаснити да је после толико „хладних“ и „ватрених“ ратова нова глобална „линија ватре“ у представама људи добила поменути митски и епски поредак? </span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Тема коју овим питањем покрећете јесте једна од главних библијских и хришћанских тема. Заиста, историја света је историја борбе добра и зла, светлости и таме, Бога и сатане, Христа и Антихриста, а не тек борба међусобно супротстављених држава, политика, идеологија, цивилизација, религија... То је тема Откривења Јовановог, последње књиге Светога Писма. То је тема Достојевског, Јустина Поповића и свих људи које мучи питање о смислу историје. Али она надилази оквире овог разговора. Можда ћу једног дана моћи да с Вама посебно разговарам само на ову тему или да напишем ауторски текст за „Печат”. Ипак, све ће то бити мало – ово је вечна, а можда и једина, тема човека и човечанства. То нам, међутим, не даје право да историју једнострано есхатологизујемо и да је притом потпуно десакрализујемо. Не смемо сметнути с ума да историја света није тријумф зла већ <em>историја спасења</em>, спасења у Христу. Зло постоји: наш свет „у злу лежи” (I Јов. 5, 19). Али између света и зла нема знака једнакости. Напротив: сваки духовно препорођен човек (човек „рођен од Бога”) „чува себе и нечастиви га се не дотиче” (I Јов. 5, 18). Јер, знајући да свет „у злу лежи”, ми знамо и то „да смо од Бога” (I Јов. 5, 19) јер „знамо да је Син Божји дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме” (I Јов. 5, 20). Крај историје неће бити „смак света” него његово коначно ослобођење од силâ зла, смрти и пропадљивости и његов преображај у Царство Божје. Зато нема бежања из историје у име индивидуалнога спасења и страха пред злом. Антихрист одавно дела у свету, али још више, победоносно, дела Христос, Бог љубави или, боље, Бог Који јесте Љубав. Он јесте Господар историје и Он јој даје коначни, есхатолошки смисао и оправдање, али њу слободно стварају људи и они ће за то бити одговорни пред судом Божјим, пред самом историјом и пред собом.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Историјскe процесe треба, дакле, пратити и тумачити у светлости Откривења, али без мистификацијâ и морбидне апокалиптике. Текућим антагонизмима и најутицајнијим протагонистима светских збивања не треба приписивати мистична и метафизичка обележја. Данас се политички системи мало разликују. Свуда постоје мултинационалне компаније, банкарски конгломерати, медијски исто тако. И раније, када су сукоби објашњавани разликом политичких и идеолошких позиција, радило се најчешће о сукобима због интересâ, материјалног богатства и освајачких циљева. Истина је да данас једна страна своје интересе брани и заступа са више принципијелности, настојећи да се придржава норми међународног права, док друга наступа голом силом, што смо и на својој кожи осетили. Утисак је да последњих деценија кризе и не настају због интересâ државâ, а поготову не због интересâ народâ, него због интересâ великих компанија: због тржишта, сировинâ, енергената посебно. Али и када се ради о неким људима на врховима пирамидâ светске моћи, који у последње време јавно заступају монструозну идеју да се мора радикално смањити светска популација, не можемо рећи да они представљају детерминисано зло, сушто зло, зло по себи. Велики руски писац Александар Солжењицин, сведок страхотâ савремене историје, каже да линија која дели добро и зло не пролази између силâ и државâ ни између класâ, нацијâ и различитих вера него кроз свако људско срце: у срцу свакога злог човека има и добра, ма и најмањег, као што у срцу сваког доброг човека има и мало неискорењеног зла. У односу према сваком човеку мора нам бити на уму пример разбојника који се на крсту, поред Крста Распетога Христа, у последњем тренутку живота покајао и спасао.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">То што у представама појединаца сукоби на светској сцени добијају надрационална обележја, плод је, по мом мишљењу, нормалног људског страха за опстанак и живот. Тај страх није неоснован, али је у знатној мери медијски пројектован. Изјаве политичарâ пласирају се као звецкање најтежим оружјем, као претња по крхки мир, који заправо и не постоји јер се у свету свакога тренутка води низ локалних ратова. Уочи прошлог Божића смо, чини ми се, разговарали о страху житељâ Западне Европе од исламистичких терориста, који такође имају своју, изопачену визију <em>етички детерминисаних сила</em>. Господари рата и мира, они који би да управљају људским животима, желе да сви људи живе у ропском страху. </span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">И међу нама хришћанима има „лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе” у ропство својих заблуда и предрасуда (Гал. 2, 4). Њима се, ради истине Јеванђеља, „ни за час” не смемо <em>дати у покорност</em> (Гал. 2, 5). Наше јеванђелско животно правило гласи: живимо „као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе” (I Петр. 2, 16) и, „обећавајући слободу, сами су робови покварености” (II Петр. 2, 19). Насупрот таквом, наопаком схватању слободе, апостол Павле нам поручује: „...Ви сте, браћо, на слободу позвани (...) да из љубави служите једни другима” (Гал. 5, 13). Стога „стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи...” (Гал. 5,1). Јер, учи нас апостол Јаков, за нас важи искључиво „савршени закон слободе” (Јак. 1, 25) и „законом слободе” биће нам суђено (Јак. 2, 12).</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Од нашег претходног разговора за <em>Печат</em> протекло је годину дана. И тај је разговор добрим делом протекао у знаку брижних коментара и не баш ведрих слутњи пред неизвесном будућношћу. Може ли се сада издвојити вредан разлог за мало наде и оптимизма и шта бисте, поред вере која снажи дух, уочили као пут и избор који човеку нашег времена, посебно припаднику нашег народа, може да пружи утеху у раширеном безнађу? Шта би могло бити вредно упориште у нашој суморној стварности?</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Мислим да сам у одговору на претходно питање углавном одговорио и на ово. Али ево и кратког закључка: у безнађу лек, утеха и излаз јесте нада – нада у Бога, у добре људе и у плодове наших напора на путу Божјем. Псалмопесник Давид пева: „Господ је Тврђава моја, Уточиште моје и Избавитељ мој!” (Пс. 17, 3). И пита: „Кога да се бојим?” (Пс. 26, 1).</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Руски патријарх Кирил изјавио је скоро да се „човечанству ближи судњи дан“. Како се успокојити и живети имајући на уму да је реч не о „видовњачком предсказању“ већ о рационалном суду утемељеном не само на геополитичким чињеницама него пре на чињеницама препознатим у простору општег и владајућег моралног суноврата без премца?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Патријархова изјава је била опрезнија и прецизнија него што је то верзија коју су пренели наши медији. Нема ту речи о „судњем дану”. Патријарх заправо указује на умножавање знакова „последњих времена” које Сâм Христос наводи: ратови, глад, помор, земљотреси, страдања, мучење и гоњење хришћана, саблазни, издаја, мржња, лажни пророци, преваранти, безакоња, хлађење љубави међу људима и тако даље (Мат. гл. 24). Све те појаве датирају још од Христовога времена, а како време даље одмиче, све су чешће и жешће. „То се види и голим оком – вели Патријарх – и треба бити слепац, па не видети приближавање грозних тренутака историје о којима у Књизи Откривења говори апостол и јеванђелист Јован Богослов”. Ево како Патријарх надаље конкретизује данашње „издање” антихристовског духа европске – некада хришћанске – културе и цивилизације: „... Расту саблазни којима се искушавају душе наших људи. Током читаве историје људи су се трудили да сакрију своје грехе сматрајући их нечим непристојним и ненормалним, а данас грех није само очевидан него се на најпривлачнији начин демонстрира у биоскопу и позоришту, као и кроз друге форме уметности. Уметност, изворно призвана да култивише, обогаћује и к небу уздиже личност човекову, постаје тег који човеку не допушта да узлети. Немам на уму, наравно, сву уметност... Нажалост, знатан део наше интелигенције понавља пагубну грешку својих претходника који су земљу довели до пагубних револуционарних догађаја...”</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Патријархова намера није, међутим, да људе застраши или да им поручи да дигну руке од свега и да пасивно чекају долазак Антихриста. Напротив! Он буди, опомиње, храбри, позива на дело и делање, подсећа на истину о човековом уделу у стварању тока историје: „Данас је време збијања свих здравих снага. Црква, уметност, култура, писци, научници, сви који воле отаџбину, морају данас бити заједно...” Он наглашава да ми „не ратујемо против крви и тела него против поглаварстава, и власти, и господарâ таме овога света, против духова злобе у поднебесју” (Еф. 6, 12). Наглашава нешто још важније: о времену краја историје нико ништа не зна (ср. Мат. 24, 36), „али приближавање или удаљавање тога времена зависи од нас – од Цркве Божје и од свакога човека. Ко живи по истини, ко се бори са грехом, тај је на страни светлости и истине: он својим животом и стваралаштвом – особито ако се ради о јавној личности, способној да утиче на друге – може да закочи клизање читавог човечанства ка бездану краја историје.” Патријарх Кирил, као што видимо, све је пре него дефетиста и кукавица. Он је, напротив, подвижник, војник Христов у најбољем смислу те речи. По светоме старцу Порфирију Кавсокаливиту, довољно је бити за Христа, – бити против Антихриста ту се ћутке подразумева, – али само бити против Антихриста нити је довољно нити је спасоносно. Алфа и Омега свега јесте Христос, а не Антихрист, који себе, узгред буди речено, најчешће представља као алтруисту, хуманисту, носиоца једнакости и слободе, врхунског демократу...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Чини се да је нашем друштву преко потребно јачање свести о неопходности (и делатној снази) заједништва, саборности, саосећања и солидарности, насупрот владајућем устројству система вредности који, под изговором наводне „заштите људских права и слобода“ у напредној глобалној заједници „еманципованих“ људи, последично производи не друштво „самодовољних“ појединаца већ у стварности атомизованих, отуђених, неснађених и бескрајно јадних јединки. И у том погледу систем у којем је „заглављено“ и српско друштво не обећава ништа добро. Како се борити, како преокренути и надвладати ове опасне унутрашње процесе?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Наша држава је, попут многих других, кренула путем који је Чомски дефинисао речима <em>профит изнад свега</em>. Тепајући му, интелектуални заступници, заправо ситни абоненти, тај систем називају либералним капитализмом, а капитализам који се код нас развио заправо је диваљ да дивљији не може бити. У Србији се само неколико стотина заступникâ псеудолибералног капитализма може назвати „самодовољним“ појединцима и „бескрајно јадним јединкама“ о којима говорите. Симболизује их, донекле неправедно, београдски „круг двојке”. То су групице Београђана, Новосађана и још неких, распоређене у невладиним организацијама, медијима и политичким странкама које на волшебан начин понекад пређу цензус. Њих готово сваки Србин зна у главу.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">У мањим срединама није нестао осећај заједништва, солидарности, међусобног помагања и у добру и у невољи. Сетимо се данâ натовске агресије на Србију! Свештеници и верници су ми говорили да међу народом влада прави дух солидарности: народ је међу собом делио све што је било потребно. Српски народ није изгубио хришћанске особине. И сâм сам готово непрестано био са народом тих недеља и сведок сам хришћанске љубави која одликује православне Србе.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Сада је ред да државни органи који се боре за економски опоравак Србије предузму праве кораке у просветној, културној, медијској и социјалној сфери. Држава мора да престане да се повлачи из ових области и да их препушта такозваним невладиним организацијама, заправо интересним групама. Држава, исто тако, не сме ни привреду да препусти саморегулативи. Нордијске земље, пре него што су постале државе благостања, пројектовале су систем <em>социјалног капитализма</em>. Понижавајуће је за све – за народ, за власт пототову – ако је истина да наше раднице у фабрикама јужнокорејског гиганта носе пелене. Још је страшнија пракса да послодавци, Срби (?), пред младе жене стављају избор: или посао или трудноћа. Таква пракса поништава суштину бића жене и мајке. Ужас. Немам речи. Само држава може томе стати на пут. Медији су, уместо образовне и васпитне улоге, преузели слуђујућу функцију. У медијима се најбоље манифестује синтагма Чомског <em>профит изнад свега</em>. Наше телевизије, са својим ријалити-програмима, а не народ, јесу место „владајућег моралног суноврата без премца”, који сте помињали. </span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Актуелни и веома опасни судар око светог града Јерусалима, поред политичког и геополитичког значаја, у фокус светске пажње доводи и симболичку и верску димензију овог сукоба. Помиње се чак и „крсташки рат нове епохе“. Рекло би се да у савременом свету не само да не јењава ниједан антагонизам већ се, без обзира на природу глобалног капиталистичког устројства и диктата профита, значај религијâ и религијског, као и њему припадајућег цивилизацијског аспекта, можда и увећава. У истом „кључу“ може се размишљати и о Православљу у свету и о чињеници да је немогуће разумети појаве и процесе који се догађају у земљама доминантног Православља без повезивања и са овим религијским моментом. Какав је Ваш суд о томе?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Најпре, што се тиче Јерусалима, мора се поштовати чињеница да је то Свети Град за све три велике монотеистичке религије – за јудаизам, за хришћанство и за ислам. Нема ту никаквог „крсташког рата” – из простог разлога што данашњи моћни Запад јесте за рат, али није за крст. То и није најгора варијанта ако се има у виду да крст не може бити алиби за рат, а да рат не може да буде вођен декларативно у име Христа и крста, суштински пак у име провидних, више него приземних, тежњи и циљева. Од пресудне је важности у свему томе чињеница да су одговорни људи <em>у земљама доминантног Православља</em>, како их прикладно назвасте, схватили значај верских идентитета и поставили се као заступници правде за све. Одлична илустрација тога јесте држање Русије у Сирији: она је у једнакој мери стала у заштиту и хришћана и муслимана пред терором „Исламске Државе”.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Када данас амерички председник, обраћајући се глобалној јавности, изјави да су САД победиле у оба светска рата и бациле комунизам на колена („Ми смо нација која је прокопала Панамски канал, победила у оба светска рата, послала човека на Месец и бацила комунизам на колена“), шта се ту може уочити не само као прегрубо поједностављивање већ и као директна обмана?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Мада је ово изјава у стилу својственом актуелном америчком председнику, не ради се о ставу појединца. То је доследна потврда духовне матрице којом се васпитава америчка нација. Врхунац је Фукујамино учење да је амерички неолиберализам најбољи могући друштвени систем и да неће бити ни тежњи за променом. Значи – крај историје. Не верујем да је у Римској Империји постојала толика нарцисоидност. Из тог угла гледајући, није смислено полемисати са оваквим изјавама нити са изјавама политичарâ у начелу, поготову када знамо да се и америчко друштво суочава са тешкоћама које се замагљују медијским кампањама. На крају крајева, свет више није биполаран него мултиполаран. Манипулација је намењена домаћем тржишту, а не „остатку света”. А кад је већ реч о Месецу и космосу, победи над нацизмом и слому комунизма, има ли ту, поред Американаца, и икаквих Руса? Најзад, у вези са нацизмом и комунизмом, има ли ту бар неког – ма и најмањег – места за Србе, за мали народ са несразмерно великим жртвама?</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">У овим нашим традиционалним разговорима, према суду читалаца значајним и вредним шире јавне пажње, запажамо да део проблема, ситуација и повода за промишљање и дискусију, из године у годину може бити препознат и као „стари“, раније уочен, унеколико и „расправљен“. Искуство, међутим, говори да се познате невоље овде код нас увек враћају с новим „сјајем“, као да свет, посебно ми Срби у њему, стоји у месту. Да ли је заиста тако, да ли тапкамо у мраку и онда када нам се учини да смо нешто „решили“? Има ли, према Вашем суду, наде да се српске најважније теме бар делимично реше, дакле и промене?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Не тапкамо у мраку. Ако погледамо у не тако давну прошлост, видећемо да је наша Црква очувала нацију расуту у три империје, дала јој полет и смисао. Стално смо на распећу, али постојаним радом на просвећивању народа, учвршћивању истински демократских институција и правне државе, напајањем из ризнице православне духовности, решаваћемо један по један проблем. Не све јер, како рече теолог Јован Мајендорф, „хришћани су помирени са тим да живе у несавршеном свету“.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">О нашем националном поразу данас се говори без театралности и некаквог фразерског поетизовања, а често са „спокојним“ убеђењем које би морало да нас узнемири и забрине. Да ли је реч о дефетизму без преседана и колико је у свему утешно то што се истовремено говори о могућем препороду? Између осталог помиње се рад на специјалном програму – <em>Декларацији о опстанку</em> – са подразумевајућом димензијом историјског континуитета који би требало да оствари ова генерација „тако да се не стиди пред потомцима, али и да се не осећа недостојном пред прецима“. Јесмо ли данас и у тим плановима на добром путу? Ако је одговор одречан, како да се усмеримо тамо?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Иако смо доживели и преживели безакоње и силу, која је оружјем и пропагандом намеравала да од нас створи аморфну масу, данас имамо већи степен свенародне освешћености него у готово читавом 20. веку. Дефетизму нема места, поготову нема речи о националном поразу нити о некаквом антрополошком песимизму, како је говорио покојни Никола Милошевић. До јуче многи Срби нису знали ни ко су ни шта су. Освешћивање је било болно, уз жртве и губитке. Зар нам јасан став огромне већине народа о Косову и Метохији не говори да нема места дефетизму? Погледајте Републику Српску: вредан православни народ пробуђене свести и савести! Републику Српску треба да чувамо по сваку цену.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Онолико колико сам упућен, <em>Декларација о опстанку </em>нашег народа може да буде добар пут ако је усмерена на очување идентитета народа – језика, писма, културе – како у околним државама тако и у Србији. Надам се да ће <em>Декларацију</em> пратити одговарајућа законска решења и материјална средства за њено спровођење, како не би остала мртво слово на папиру. Питање националног писма, ћирилице, колико је важно толико је и болно. Дневне новине у Србији махом се штампају латиницом, о натписима фирми да и не говоримо. Ако не буде конкретних мера и одговорности, српски језик ће, пре или после, нестати. А то би био невиђен културни аутогеноцид...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Знајући да наше читаоце и то интересује, бићемо овог пута слободни, надам се не и неодмерени, да Вам упутимо и једно личније питање, свакако мимо строгих претпоставки које подразумева комуникација са саговорником који је архијереј СПЦ. Питање се тиче Вашег мишљења и Ваших избора када је реч о савременом српском, па и светском књижевном стваралаштву, такође и када је реч о филму, ликовном и музичком животу. Не сумњамо да, као интелектуалац широких интересовања и обухватних духовних усмерења, понекад успевате да пратите и наш културни живот ван хоризонта одређеног Вашим високим рангом и Вашом посвећеношћу мисији коју обављате у СПЦ?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Књижевно стваралаштво пратим колико стижем. Често сам у Матици српској, где виђам наше врсне писце, песнике и друге подвижнике културе. Од других пратим, мада недовољно и много мање него некад, текстове грчких и руских стваралаца, ретко кад и понеког са Запада. Што се пак тиче ликовног и музичког живота, ту сам, силом животних прилика и обавеза, још много „тањи”. Филм и спорт су потпуно ван мога домашаја. Ево и једне веселе догодовштине: неки од моје сабраће знају много тога о фудбалу, а ја, који ни у детињству нисам играо фудбал и никад у животу нисам до краја одгледао ниједну утакмицу, налетим, пре неких месец дана, у лифту елитног московског хотела, ни мање ни више него на Марадону! И не само то: он је целивао панагију на мојим прсима и затражио – разуме се, и добио – благослов. Врхунац приче је у томе што ја уопште нисам знао с ким разговарам, а ни име Марадона ми ништа не би говорило пре овога случајног лепог сусрета, када ми је мој пратилац, такође монах, саопштио ко је то био...</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<strong><span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Нашим разоговором традиционално обележавамо време које претходи најрадоснијем хришћанском и православном празнику – Божићу. Најважније празничне поруке читамо у Посланици патријарха СПЦ, али – како је овај сусрет на страницама новина и својеврсна привилигија и задовољство, и наше и <em>Печатових</em> читалаца – замолили бисмо Вас и позвали да нам Ви упутите и посебну празничну и животну поруку. Шта бисте нагласили поводом Божића и духа ведрине и радости који овај празник чине тако великим и изузетним?</span></span></strong></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Хвала Богу, даје нам се прилика, поштовани господине Вучелићу, да и ове године, заједно са вашим цењеним читаоцима, поделимо радост великог празника Христовог Рођења или Божића, како га наш народ од милоште назива. Подсетимо се на то шта о Божићу каже Свети Сава, просветитељ рода нашег, у својој <em>Жичкој беседи</em>: „Човекољубиви Бог, имајући велику милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског Тела Свог просвети род наш.” Ове речи нека буду и моја честитка читаоцима „Печата“.</span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">Мир Божји, Христос се роди!</span></i></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/episkop_bachki_irinej_predugo_lutamo_kroz_lavirinte_idola_opsena_samoobmana" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></span></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-80895804101033526562017-12-31T12:14:00.001+01:002017-12-31T12:14:12.127+01:00Протопрезвитер Предраг Шћепановић: Хришаћнски поглед на даривање<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjE8QzTjVB9qTSu0FHH7o-8BGdZsInI9JsuDBrBS0E9-slI1EcjrQP4Ravqocnt7yQTYn3Y5rcnQv1QxhbIu3umtLBGQDtYH0JsGRiLNAh72iwlq_nThcFnIP2-2oitdzPAQyYrkOW8CDw/s1600/image12.jpeg" imageanchor="1" style="color: #0b5394; margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="800" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjE8QzTjVB9qTSu0FHH7o-8BGdZsInI9JsuDBrBS0E9-slI1EcjrQP4Ravqocnt7yQTYn3Y5rcnQv1QxhbIu3umtLBGQDtYH0JsGRiLNAh72iwlq_nThcFnIP2-2oitdzPAQyYrkOW8CDw/s400/image12.jpeg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">У недељама које прослављамо пред празник Рождества Христовог, као и на сам Божић, трудимо се да једни друге обрадујемо ситним даровима.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">О томе какав смисао има даривање у хришћанској традицији, разговарали смо са протојерејем Предрагом Шћепановићем.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><a href="https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/26_12_2017_RAZGOVOR_SA_OCEM_PREDRAGOM_SCEPANOVICEM.m4a"><span style="color: #0b5394; font-size: large;">Звучни запис разговора</span></a></b></span></div>
<div>
<span style="color: #0b5394; font-family: times, "times new roman", serif; font-size: medium;"><b><a name='more'></a><br /></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-32779379623530436802017-12-31T12:12:00.001+01:002017-12-31T12:12:11.200+01:00Ријалити - стварност и(ли) обмана?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/13cWFfpP4fI/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/13cWFfpP4fI?feature=player_embedded" width="320"></iframe> <iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/hXcRvjSV_J8/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/hXcRvjSV_J8?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Да ли су ријалити програми жеља гледалаца или их телевизијске куће намећу аудиторијуму, да ли је понашање учесника спонтано или режирано, на који начин смо сви помало део овог експеримента...нека су од питања на која је у "Благовеснику" одговарао тада протођакон, данас протонамесник Дарко Ђурђевић.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><a name='more'></a><br /></span></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-4058957401824219582017-12-31T12:10:00.001+01:002017-12-31T12:10:11.895+01:00Нова издања Епархије браничевске<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; color: #444444; font-family: Georgia, "Times New Roman", Times, serif; font-size: 1.2em; line-height: 18px; margin-bottom: 18px; text-align: center;">
<em><strong><a href="http://www.florovski.rs/" style="color: #0f4f7e; text-decoration-line: none;"><img alt="" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/proxy/AVvXsEiN8uysN5FMtQSQ6g6luBg9-05C3AjmMgdEwcXuHRMoRZsA6GACFt2bm85W6fUX5XZOpaUv4AZZKSSuxi9P7rzB9tBXKNt7YSThJaxPhbGD-_dVj8QfWglHKHiN81rs3758GU0oxYnYPg=s0-d" style="border: 0px; height: 123px; position: relative; width: 515px;" /></a></strong></em></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Сабрана дела о. Георгија Флоровског на српском језику - друго коло. Нови број часописа Саборност.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><i></i></span></b></span></div>
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></a></span><br />
<a name='more'></a><br />
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
</div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Одбор за просвету и културу Епархије браничевске од 2015. године латио се обимног посла сакупљања, превођења, уређења и штампања сабраних дела блажене успомене о. Георгија Флоровског, једног од кључних родоначелника православне теологије у савременом свету. Православна вера у XX и XXI веку би се тешко могла и замислити без лика и дела овог блаженог оца и учитеља, који је поставио темеље на бази којих и данас преживљава православна свест о Предању Тајне Цркве. Надамо се да ћемо овим допринети даљем развоју богословске мисли и уопште хришћанске свести о Цркви у оквирима наше помесне Цркве, тј. где год се реч Божја чита и мисли на српском језику.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">У продаји је друго коло, од планирана четири. Све информације су доступне на сајту www.florovski.rs. Публиковање књиге помогла је Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Научни богословски часопис Саборност у новом броју (XI 2017.) доноси:</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Јагазоглу, Ставрос: Вера и етос православне Цркве</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Мидић, Игнатије: За један другачији начин живота</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Зизијулас, Јован: Место и улога епископа у Светој Евхаристији</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Мидић, Игњатије: Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, а истина је стање Будућег века: Протолошка и есхатолошка онтологија</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Матић, Златко: Два ватиканска концила у екуменској ерминевтичкој дијалектици: приступ Жан‑Мари Тијара</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Зизијулас, Јован: Димензије вере у православној и лутеранској теологији</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Андрејић, Живојин: Натписи, записи и симболи на фреско живопису, фасадама и књигама Цркве св. Тројице у Ресави као извори за историју манастира и Српске православне Цркве</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><span style="font-size: large;">Ивановић, Дарко: Руски монаси у Епархији браничевској у XX веку</span></i></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/nova_izdanja_eparhije_branichevske_0" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a> / <a href="https://www.sabornost.org/global/" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;">Саборност</span></a></span></i></b></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-83610007584215100892017-12-31T12:07:00.002+01:002017-12-31T12:07:41.404+01:00Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије гост емисије "Око магазин" на РТС<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/qwNjzix_gkM/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/qwNjzix_gkM?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, био је гост у емисији "Око магазин" на Радио Телевизи Србије. Основна тема разговора била је књига Преосвећеног Владике "На прагу". </span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif; font-size: medium;"><b><i><a name='more'></a><br /></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-14590824532609658632017-12-31T12:04:00.000+01:002017-12-31T12:04:18.690+01:00„Црква“ - Календар Српске Патријаршије за просту 2018.<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZ98DoGW74JEGqVZbtEGAH9EKeiNIoXMzI9R8FJ0D33ULh_xxzPlFiLC3uvzF67_EfOo1JP7wIr9s6j2cdhEFD4xZpeyQQvLD1aJ0TOtQk6z7XyZmhpvqPPmpWSJPgJPi54xe9_45c6Gw/s1600/crkva_2018_-_korica_2.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="696" data-original-width="1000" height="277" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZ98DoGW74JEGqVZbtEGAH9EKeiNIoXMzI9R8FJ0D33ULh_xxzPlFiLC3uvzF67_EfOo1JP7wIr9s6j2cdhEFD4xZpeyQQvLD1aJ0TOtQk6z7XyZmhpvqPPmpWSJPgJPi54xe9_45c6Gw/s400/crkva_2018_-_korica_2.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредик протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд, децембар 2017. године.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><i></i></span></b></span></div>
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></a></span><br />
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Као и претходних и ове године Календар „Црква“, престижна публикација поучно-свечарског карактера, намењена верницима и свештенослужитељима Српске Православне Цркве излази за време претпразничких Божићних и новогодишњих празника. Црква као историјски засведочено тело Христово, освештала је географију и историју тварног света, а тако и календар као начин рачунања времена испунила искуством радости Христовог Васкрсења и остварене светости. Урођена човекова потреба да мери време, по знацима „светила малих и великих“, ставља на изазов његове астрономске способности које су увек одражавале математичко искуство дате епохе. Иако је „хиљаду година пред лицем Божијим као један дан“, време је за човека дар које он може да искористи да би постигао вечност.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Календар „Црква” и ове, као и сваке године, поред црквеног календара, даје преглед стања у централним црквеним телима и органима (Свети Архијерејски Сaбор, Свети Архијерејски Синод, Патријаршијски управни одбор), као и богословско-просветним установама (православни богословски факултети у Београду, Либертивилу и Фочи, Академија за уметности и консервацију у Београду, затим богословије у Београду, Призрену, Сремским Карловцима, Манастиру Крки, Фочи, Цетињу, Крагујевцу и Нишу). </span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Поред овога службеног дела Календар „Црква“ за просту 2018. годину сумира и значајне догађаје из литургијско-благодатног живота Српске Православне Цркве у протеклој 2017. године, а таквих радосних тренутака није било мало. Према одлукама Светог Архијерејског Сабора и Синода обављена су устоличења митрополита дабробосанског Хризостома, епископа зворничко-тузланског Фотија, епископа милешевског Атанасија, епископа нишког Арсенија, епископа бихаћко-петровачког Сергија, као и хиротонија и устоличење епископа далматинског Никодима. Ово је све забележила Зорица Зец. Затим протођакон Игор Давидовић пише о диптиху светих помесне Цркве српског народа који је проширен за имена новопросијавших светитих. Свештена историја Срба, као „Новога Израиља“ обухвата сада и званично и Светог патријарха Пајсеја Јањевца (+1647), Преподобног игумана Стефана Троношког, Светог Јакова Арсовића Туманског, Свештеномученика Викентија Крџића Скопљанског, као и мученике Сурдуличке (1915), а затим и мученике Горњополимске, Величке и Пивске.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Историјски део календара, посвећен је јубилејима појединих личности и догађаја из српске црквено-народне историје; стогодишњици упокојења епископа бачког Митрофана Шевића (1854-1918), знаменитог архијереја старе Карловачке митрополије. Његова исцрпна биографија чита се из пера академика протојереја-ставрофора професора др Предрага Пузовића, декана Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду. Господа Немања Девић и Антоније Ђурић су своје текстове посветили стогодишњици завршетка Првог светског рата, са освртима на последице једне преломне епохе. Потписник ових редова се посветио стогодишњици страдања руске Свете царске породице Романов, као и стоседамдесетогодишњици одржања Мајске скупштине у Сремским Карловцима (1848) која је прогласила Војводину Српску и обновила патријаршијско достојанство у нашем народу северно од Саве и Дунава. Поучно-просветни текст протојереја професора др Љубивоја Стојановића „Наставник верске наставе као креатор културе дијалога у наставном процесу“ добро је дошао вероучитељима и хришћанским педагозима.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, у протеклих неколико година са љубављу и приљежношћу уређује ово значајно синодско издање, које са радошћу чека да буде прихваћено у благочестивом дому, за црквеном певницом или на библиотечкој полици монашке обитељи или парохије. У односу на претходна издања, овај Календар делује још раскошније у лепоти своје ликовно-графичке опреме стога верујем да ће бити поуздано сведочанство црквеног живота за будуће генерације. Надамо се да ће парохијски свештеници, манастирски настојатељи и верни препознати вишеструку корисност оваквог издања Српске Православне Цркве.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
</div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">др Радован Пилиповић</span></i></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDeTqGqQFZv0NXxyclRX5idbNgIiCnyEG9cJaAR1ZZ3Rknil9_2HY3oDwASPMTJQ_9wpK9Zy8KdW39wZA4U1lp10Tkhw_kCGPvG_9Nf6FCtHsFMl_wFlqW5iUS3KTpIItEKjU_IyPvdnU/s1600/crkva_2018_-_korica.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="257" data-original-width="220" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDeTqGqQFZv0NXxyclRX5idbNgIiCnyEG9cJaAR1ZZ3Rknil9_2HY3oDwASPMTJQ_9wpK9Zy8KdW39wZA4U1lp10Tkhw_kCGPvG_9Nf6FCtHsFMl_wFlqW5iUS3KTpIItEKjU_IyPvdnU/s640/crkva_2018_-_korica.jpg" style="border: none; position: relative;" width="547" /></span></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><i><b><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/crkva_kalendar_srpske_patrijarshije_za_prostu_2018" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></span></b></i></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-20027595469087137032017-12-31T12:01:00.003+01:002017-12-31T12:01:26.244+01:00Интервју Епископа зворничко-тузланског Фотија за агенцију "Срна"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguMaNh-nkneskNRPmmXEXWzLG7C83y7kCBw-MYpgm9h_owXbvdC-s9oVjiGvEOst4E5EOEI9FpJs8BSLD6XD9aAGC7yKd7QfL0i5UDrs9JFhJKJJvKg9Kkl1zZxU8Cr3GfdcQiOVJDej4/s1600/299.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="474" data-original-width="625" height="302" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguMaNh-nkneskNRPmmXEXWzLG7C83y7kCBw-MYpgm9h_owXbvdC-s9oVjiGvEOst4E5EOEI9FpJs8BSLD6XD9aAGC7yKd7QfL0i5UDrs9JFhJKJJvKg9Kkl1zZxU8Cr3GfdcQiOVJDej4/s400/299.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"> Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије најављује да би прва православна гимназија у Републици Српској могла бити отворена у Брчком од 2019. године, уз обиљежавање 800 година самосталности Српске православне цркве.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">"У једном разговору предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао нам је да би желио да свака епархија у Српској има по једну православну гимназију", наводи владика Фотије за Срну.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><i></i></span></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
</div>
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></a></span><br />
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgM14xIVWwgfV58_U-rC8SUNjTaC0qjYe8xD1AgXOOC7aMXI4jWQfqTj-qyX0PcIjSDwrpH5ERqtjfO_FhOzFL0haFdo5iZQXK7qH7XKqnBU_0U9_9Eqn836vRrcpFPgPvTDlfEISi1Dew/s1600/Ustolicen-vladika-zvornicko-tuzlanski-Fotije.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="348" data-original-width="620" height="179" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgM14xIVWwgfV58_U-rC8SUNjTaC0qjYe8xD1AgXOOC7aMXI4jWQfqTj-qyX0PcIjSDwrpH5ERqtjfO_FhOzFL0haFdo5iZQXK7qH7XKqnBU_0U9_9Eqn836vRrcpFPgPvTDlfEISi1Dew/s320/Ustolicen-vladika-zvornicko-tuzlanski-Fotije.jpg" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Православна гимназија је, каже владика, у ствари, класична гимназија са неколико богословских и православних предмета.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">"Такве гимназије су постојале у нашој традицији прије Другог свјетског рата, па су замијењене дарвинистичко-атеистичким школама", објашњава владика.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Недавно су, напомиње он, разговорали о овој теми са градоначелником Брчко дистрикта Синишом Милићем. Присуствовали су и представници просвјетних институција и Скупштине града Брчко, те Републике Српске.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">"Сви одборници Скупштине Брчко дистрикта српске националности подржали су идеју да се у Брчком оснује православна гимназија, јер тамо имамо и зграду и намјештај за ту намјену.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Било је, међутим, и размишљања против покретања те школе јер су се чула питања - шта са постојећом гимназијом, те да не дође до гетоизације дјеце, као и да ли ће бити довољно дјеце која би је похађала", наводи владика Фотије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Он наглашава да су дошли до закључка да треба да се контактира Министарство просвјете Српске, те да православна гимназија треба да буде укључена у то Министарство, као и друге школе.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">"Оно што је општи утисак свих јесте да треба покушати са овим пројектом, јер су људи уморни од садашњег школства, које не даје добре резултате", наводи владика Фотије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Владика је, коментаришући питање изградње зграде поред Саборне цркве у Бијељини која је првобитно била намијењена за православну гимназију, рекао да је, у складу са договором са предсједником Додиком - једна православна гимназија довољна на подручју једне епархије, одлучено да ће се ова зграда у Бијељини користити у друге просвјетне сврхе.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-eparhije/_/151.episkop-fotije-intervju-za-agenciju-srna.html" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;">Епархија зворничко-тузланска</span></a></span></i></b></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-68707978996606677162017-12-31T11:58:00.001+01:002017-12-31T11:58:08.926+01:00Божићни интервју епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија за „Јединство"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi4CigygE7naA8pieeJDtmO-WSCx7W7GnxHJdEVbJT0sFvOevfe3Q2Jocz8oyHA3idC_8071j9ws8wSTPwyLvz6eDYNEqRsLJqtCtDitZk66Fz8-cCzvmIX-E5CeKuVfx8HaMk5hnTTeao/s1600/Capture3.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="502" data-original-width="800" height="250" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi4CigygE7naA8pieeJDtmO-WSCx7W7GnxHJdEVbJT0sFvOevfe3Q2Jocz8oyHA3idC_8071j9ws8wSTPwyLvz6eDYNEqRsLJqtCtDitZk66Fz8-cCzvmIX-E5CeKuVfx8HaMk5hnTTeao/s400/Capture3.JPG" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Бог је коначни судија и знамо да он суди не по људској правди већ по свом неизмерном човекољубљу. Косово и Метохија, за све нас, није само територија, већ, пре свега, духовни простор у срцу српског народа, који свој идентитет има у православној вери и следовању оном наслеђу које су нам оставили Свети Немањићи. У историји је све подложно и променама, и ниједном окупатору свећа није горела до зоре.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
</div>
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;"></a></span><br />
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Нема исправног веровања без правилног деловања, а грех је, заправо, погрешан избор зато је покајање природан начин постојања и повратак Богу. Бог никада неће одбацити онога ко се искрено покаје. Зато они који мисле да нетрпељивошћу и агресивношћу према другима „службу Богу чине” живе у великој заблуди и духовном слепилу - каже у интервјуу „Јединству” Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Често се може чути да је хришћанска вера идеологија коју треба да прихватимо или не. Да ли су такви ставови увредљиви за истинског хришћанина?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Наравно, хришћанство није идеолгија и хришћанин се не постаје тако што званично прихватамо одређене дефиниције као наше веровање. Хришћанство је пре свега начин живота. Крштењем се рађамо у Христу. Цео наш живот јесте узрастање у „меру висине раста Христовог” кроз свете тајне и кроз свете врлине. Хришћанин само пролази кроз овај свет на путу ка својој вечној отаџбини коју и сада овде доживљава у светој Литургији и заједници љубави која почива на њој. Зато, код истинских хришћана, нема ортодоксије (правилног веровања) без ортопраксије (правилног делања). </span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Како је први грех убачен у људски живот и да ли је управо то била прекретница да човек скрене са вечног, бесмртног живота у амбис и мрак?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Грех (на грчком језику – амартиа) означава промашај, погрешан избор. Заправо, грех је погрешан начин постојања, који нас одвлачи од Бога и истинског назначења које је Он дао човеку. Човек је створен као икона Божија и само у Христу обнављамо свој истински лик и упознајемо себе онаквим каквим нас је Бог створио. Живот у греху је заправо заваравање, живот у илузији и заблуди и све што више човек тоне у понор греха све више се удаљава од аутентичног живота. Отуда је код људи, који су грех прихватили као свој природни начин постојања, стално присутно потмуло незадовољство. Колико год покушавали кроз грех и страсти да себе „остваре” или „унапреде” стално су незадовољни, јер душа остаје гладна и жедна Бога који је једини истински живот. Зато је покајање (метаниа - преумљење) повратак Богу и богомданом, природном начину постојања. Тада човеку нису потребни богатство, слава, част, моћ овога света, да би био срећан и задовољан. Штавише, што човек више напредује у богопознању и богољубљу, све више пролазне вредности овог света доживљава као безначајне и као препреку за истински живот у Богу.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Шта су Христос и његови верни следбеници донели човечанству?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Апостоли, светитељи, мученици, подвижници и бројни хришћани, знани и незнани, који су својим животом сведочили Христа, нису донели на земљи неко ново усрећитељско учење. Они су пре свега живели Христом и Христом су заквасили васељену и показали су се као првина нове твари у Христу. Они који истински заживе Богом, још су у овом свету првовесници оног будућег начина постојања у који нас уводи васкрсли Христос Богочовек. Њихови примери су свакако поучни, али ако им не будемо ми следовали својим животом, проживећемо овај земаљски век у својеврсном сну и питање је, у будућности, у каквој ћемо се реалности пробудити. Зато је хришћански живот пре свега духовно пробуђење, духовно просветљење, исцелење нашег ума, срца, воље, целе наше природе, да бисмо себе учинили способним да примимо светлост и радост коју нам је Бог припремио. </span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Када нам се упокоје најближи, тугујемо и плачемо. Да ли нас томе Господ учи и постоји ли смрт која може пресећи живот човека који истински верује у Христа?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">За нас хришћане телесна смрт је само привремени растанак са нашим најдражим. Као људи тугујемо што нећемо више овде бити заједно, али се као хришћани радујемо, јер знамо да онај који је заживео у Христу неће умрети, већ ће и даље живети. За нас је живот више од биохемијског феномена. Зато се молимо светитељима, зато помињемо упокојене на светој Литургији и у нашим молитвама, јер верујемо и знамо да они и даље учествују у животу Цркве као чланови Тела Христовог. Најтрагичнија смрт је духовна смрт, отуђење од Бога. Такви људи умиру и пре биолошке смрти. Једна светогорска изрека каже: Онај који умре пре него што умре, неће умрети када умре. Овде је садржана дубока истина и зато умиремо палој природи, греху, живећи по Христу, да бисмо након биолошке смрти наставили да живимо, чекајући опште васкрсење и живот будућег века.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Ако се вером, молитвом и љубављу предамо Богу и сједињујемо се са Господом у Цркви Христовој, чека ли нас вечни живот?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Бог је коначни судија и знамо да он суди не по људској правди већ по свом неизмерном човекољубљу. Онај који се труди колико је у његовој моћи да победи своје слабости и живи у чврстој нади у Господа, неће остати без Божије утехе и овде, а камоли у будућем животу. Ако смо у стању да опростимо ближњима грехе и разумемо, да када нам чине неправду то чине зато што нису свесни шта раде, можемо бити сигурни да ће Бог и нама опростити наша сагрешења. Зато је важно да се стално трудимо да се сједињујемо са Господом праштајући ближњима да би и нама било опроштено, показујући милосрђе према другима, да би Бог и нама био милосрдан, јер како ми чинимо ближњима, тако ће Бог дати и нама. Срце у коме влада мржња, горчина, нетрпељивост, гордост или било која друга страст, стегне се и затвори за светлост Божију. Бог жели да се сви спасу и дођу у познање истине, али ако не отворимо своје срце покајањем и сталним трудом (подвигом) да заживимо новим животом у Христу, Господ неће моћи да нас на силу уведе у радост. Онај који је прихватио мрак као своје природно стање, светлост неће доживљавати као радост, већ као вечну муку и патњу. Другим речима, Господ ће свима дати пуноћу своје љубави и светлости, само ће то за једне бити вечна радост, а за друге бол и вечна мука.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Уколико потиснемо Господа из нашег срца и наших душа, где припадамо и коме?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">У срцу у коме не обитава Господ, усељавају се грех и страсти и са њима и демонске силе мрака и мржње. Зато стално треба да се враћамо Господу и отварамо своје срце покајањем, молитвом, постом и другим трудовима, како би Бог очистио наше срце и уселио у њега свој мир. У противном, они који су одбацили Бога и предали се страстима и греху, лако постају плен демона који их уводе у своје царство таме и вечне муке. То бива још и овде у овоме свету, а ако се не покају, са њима ће у мраку остати и у вечности.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">У којој мери нас материјално - потрошачко друштво и наша оптерећеност стицањем ситних задовољстава удаљава од вечних, беспролазних вредности и свега духовног у нама?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Читаво потрошачко друштво засновано је на покушају да замени Бога и природну, богомдану потребу за Богом, материјалним пролазним вредностима. Свако од нас добро зна да гомилање материјалног богатства не доноси трајно задовољство и човек постаје све више незајажљив и похлепан, како би то још више стекао. Богатство само по себи није грех ако за њега нисмо везани, али онај ко свој смисао живота види само у стицању материјалних богатстава, пролазних знања и почасти овога света, или у што већем задовољавању својих телесних страсти и пожуда, он остаје вечно гладан, неиспуњен и неостварен као личност. То је велика трагедија човековог пада, која се једино може излечити животом у Христу и постепеном исцељивању наше пале природе.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Како победити грех и приморати себе на добра дела у свету пакосних, злобних, гордих и опаких људских бића?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Пре свега је потребна вера, из које извире истинско познање у Христу, које јача нашу наду у Бога и љубав према Богу и ближњима. Зло око себе треба сагледати као болест људског рода и потребно је праштати онима који нам чине зло, јер они заиста не знају шта чине. Ако човеку који је болестан од зла узвратимо злом, сами смо у себе примили отров и нећемо помоћи ни њему ни себи самима. Људи који су склони сплеткарењу, ширењу мржње, клеветама, злоби и другим страстима, заправо највише штете чине себи и показују своју слабост. За њих се треба молити Богу и ако желимо да их исправимо треба да то чинимо у духу љубави, а никако у гневу. Несреће у овом животу које се дешавају само су један сегмент стварности овог палог света. Када човек заживи у Христу, он свет око себе види дубље и много лепшим, и познаје чудесни Божији промисао који надилази сваку човечју логику. Ономе, пак, који не познаје Христа, све је бесмислено и трагично. Божије савршенство је свуда око нас, у свакој биљци, у свакој животињи, а поготово у сваком човеку, који, без обзира на греховне ране, носи лик Божији. Зато увек у ближњем треба да сагледавамо тај лик Божији, и што више такав човек страда од греха и страсти треба и ми да му састрадавамо трпљењем и љубављу. За свет је то пораз и слабост, али у Богу, то је истинска сила и моћ.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Када се чином крштења сјединимо са Господом, треба ли да икада поставимо питање, шта је циљ хришћанског живота?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Господ нас учи да кандидате за крштење, прво треба да научимо, а онда да крстимо. Зато они који примају хришћанску веру у одраслим годинама, треба да се припреме за свето крштење и да већ тада почну да мењају свој живот. Они који су крштење примили као деца, треба да се увек враћају смислу крштења, које само по себи нема силу уколико не заживимо силом Онога у кога смо се крстили. Другим речима, крштењем добијамо благодат Божију, али да би она у нама заиста постала и делатна, треба да је оживимо сопственим трудом, вером и љубављу.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Ако човек велики део свог животног века проведе у гресима и искрено се покаје и постане узоран хришћанин, да ли ће му Господ опростити и подарити му вечни живот када напусти овоземаљски?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Бог никада неће одбацити онога који се искрено каје. Али не заборавимо, покајање није само осећај кривице, већ је делетна промена живота, којом отварамо двери свога срца за деловање Божије љубави, која се опитно и познаје. Отуда, онај који се истински покаје, не треба да живи у сумњи у Божију милост и опроштај. Он, иако и даље сагледава своје раније грехове и заблуде, треба да се уједно радује свом сусрету са живим Богом. Вечни живот зато почиње већ сада, у овом животу, и наставља се. Зато онај, који овде не заживи тим вечним животом, неће га окусити ни када се сусретне са Христом при Његовом другом доласку. Другим речима, онај који се не покаје (не промени живот и не врати Богу) овде у овом привременом животу, неће наследити ни вечни живот, већ он умире душом и пре телесне смрти.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Кроз целу историју водили су се верски ратови. Како ће нас вера, нада и љубав спасити од нетрпељивости и сукоба у чијим узроцима је и различито веровање?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Аутентично хришћанство не познаје појам верског рата. Једини рат који смо позвани да водимо јесте рат против греха и наших слабости. Коришћење вере, посебно хришћанске, као средства да се другима нанесе бол и патња, потпуно је супротно свему ономе што нас Господ учи. Човек који заиста живи Христом, не може да мрзи, јер у срцу не може истовремено да обитава и Бог и Сатана. Зато они који мисле да нетрпељивошћу и агресивношћу према другима „службу Богу чине” живе у великој заблуди и духовном слепилу. Хришћани, ипак, добро знају да нема веће љубави од оне да неко положи живот свој за ближње. Зато је одбрана наших породица, невиних људи и светиња благословена, јер то не чинимо, и не смемо никада да чинимо са мржњом, већ чинећи што до нас стоји, да служимо ближњима, па ако треба и свој живот положимо у том настојању.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Српски народ на Косову и Метохији вековима је био изложен искушењима, терору, окупацији и ропству. Уколико будемо вођени Светим кнезом Лазаром и светим Јеванђељем Светога Саве, можемо ли савладати све недаће и дочекати боље и срећније дане?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Свети Сава, Свети кнез Лазар и сви наши свети нас уче да је једини патриотизам који је благословен - еванђелски. Дакле, најпре треба победити сопствене страсти и савладати мржњу да бисмо могли да праведно и исправно помогнемо другима, а да притом не будемо савладани мржњом и горчином. Косово и Метохија, за све нас, није само територија, већ, пре свега, духовни простор у срцу српског народа, који свој идентитет има у православној вери и следовању оном наслеђу које су нам оставили Свети Немањићи. У том контексту нико нам не може одузети Косово осим нас самих, ако се одрекнемо онога пута који су нам указали велики духовни светилници нашег рода. Оно привремено, може бити у овим или оним границама, како је и било кроз историју, а у историји је све подложно и променама, и ниједном окупатору свећа није горела до зоре. Онај који на неправди и нечасним делима гради своју будућност, никада неће имати благослов Божији, било да је у питању појединац или цео народ. Као народ, пре свега треба да сагледамо сопствене погрешке и лутања и вратимо се Христу, а онда ће Бог нама дати оно што је најбоље.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Српска Православна Црква, као и њен верни народ, потискивана је са свог места настанка а црквена имања и земљу отимали су Турци, Албанци и комунисти. С обзиром на то да је један од услова евроинтеграција наше јужне покрајине реституција, односно враћање земље старим власницима или надокнада штете, да ли привремене институције самоуправе у Приштини испуњавају своју обавезу према СПЦ?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Нажалост, косовске институције готово ништа не чине да би се надокнадила штета и вратила имовина њеним власницима. На сваком кораку се суочавамо са узурпацијом српских имања и неспремношћу, од стране власти, да се омогући повратак и миран живот онима који су протерани. Чак се не поштују ни судске одлуке које гарантују имовинска права наше Цркве, као у случају земље манастира Високи Дечани. Наше је да чинимо што до нас стоји, да покушамо ту неправду да исправимо и да укажемо јавности да без поштовања права свих становника, Косово и Метохија никада неће изаћи из овог вртлога у коме се сада налази. Без владавине права и закона, овај простор на коме живимо, остаће црна рупа Европе. Зато је веома важно да се сва кршења права и закона правилно документују и објављују и да се нашим људима помогне правним саветима како да се изборе за своја права, уколико је то могуће у овим условима. Тамо где то тренутно није могуће, никако не треба попуштати и продавати земљу, знајући да смо је наследили од својих старих, који су је са муком чували и обрађивали, и да тиме можемо да још више отежамо живот оним Србима који су опредељени да и даље живе на Косову и Метохији. Стално саветујемо наш народ, да продаја наслеђене земље, још никога није усрећила, а бројни су примери оних који су на тај начин на себе навукли још већу беду и несрећу.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Шта све садржи у себи божићни поздрав „Христос се роди”?</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Рођење Христово је дан радости, дан у који је сам предвечни Бог Логос рођен као човек од Пресвете Ђеве Богородице и ушао у наше историјско постојање. Својим домостројом спасења, Богочовек Христос је победио силу смрти и отворио нам двери вечног живота. Треба да се трудимо да се Бог роди и у нашим срцима тј. да својом животворном силом заживи у свој дубини нашег бића. Он долази тихо и неприметно у овај свет, а тако бива и када је у питању наша душа. Да ли ћемо отворити двери свога срца и примити Христа у себе и даривати га, или ћемо, не дао Бог, затворити врата своја, као некада витлејемски гостионичари који нису имали места за Свету породицу и Богомладенца, то све зависи од нас самих. Зато се сви угледајмо на витлејемске пастире који су похитали у Витлејем да прославе рођење Бога у телу и том приликом чули неизрециво лепу анђелску песму: - Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/bozicni-intervju-episkopa-teodosija-za-jedinstvo-narod-koji-na-nepravdi-gradi-svoju-buducnost-" style="color: #3d85c6; text-decoration-line: none;"><span style="color: #0b5394;">Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска</span></a></span></i></b></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-68825476189893066422017-12-31T11:55:00.003+01:002017-12-31T11:55:42.388+01:00Поводом 170-годишњице превода Новога Завјета Вука Стефановића Караџића (1847 – 2017)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJCBtCZglw_nJlG9WhRUEPstKkGt5p8UcpuTltP1HCWWk2h3B4IvesNF7CyjxHLkwd0JPK3X1lXL1DaLscjaay8Fa4d9mEyQdQDYxAi7lJk90w58onYufaChdLLntq1SsnqBFLuHJGb_o/s1600/unnamed1_0.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="324" data-original-width="618" height="208" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiJCBtCZglw_nJlG9WhRUEPstKkGt5p8UcpuTltP1HCWWk2h3B4IvesNF7CyjxHLkwd0JPK3X1lXL1DaLscjaay8Fa4d9mEyQdQDYxAi7lJk90w58onYufaChdLLntq1SsnqBFLuHJGb_o/s400/unnamed1_0.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Да бисмо успоставили везу од првог словенског ћирилометодијског превода са преводима на српски језик из времена Вуковог и после њега, потребно је да се повуче извесна нит измећу тих времена да бимо лакше схватили историјску позадину наше теме и боље допринели даљој дискусији о језику Цркве.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: left;"></a></div>
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Свети Кирило је пред полазак у Моравску превео тзв. Изборно јеванђеље и тиме, као што је случај са свима народима где је Свето писмо било прва књига, увео словенске народе у нови свет културе. Као што и данас мисионарски рад мећу примитивним народима често почиње превођењем Библије, тако је и у средњем веку Свето писмо многим народима отворило врата у храм светске културе. Тзв. допунске делове за целокупно Четворојеванђеље превео је у самој Моравској.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Превод је био веома буквалан, са грчког, до те мере да кад би се, кажу, изгубио изворни грчки, добар познавалац обају језика могао би са словенског успоставити оригинал. Стваране су и такве нове конструкције којих није било у говору Словена. Остали делови Светога писма преведени су од Кирилових настављача.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">С обзиром на то да су словенски народи, као и данас, захватали огромна пространства, језик се мењао у облицима, лексици, што се одражавало у преписима Светога писма, па су предузимане радње на канонском исправљању и уједначавању текста, од којих је најзначајнија реформа црквених књига у 17. веку руског патријарха Никона. Врло озбиљна ревизија библијског текста проведена је у доба царице Јелисавете 1751. г. Почев од 16. века, у оквиру помоћи Руске цркве Словенима под Турцима, руска штампана црквена књига слата је у балканске земље Србима и Бугарима као оригинал за рукописне копије. Али је текст руске верзије био далеко од тадањег живог језика, који је у раздобљу ропства доживео еволуцију, којом се и морфолошки и синтаксички и лексички веома удаљио од старословенског основа.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Прво српско јеванђеље штампано је 1537. г. у Рујанском манастиру, а Мардаријево Београдско 1552. и исто у Мркшиној цркви 1562. И поред задржаних архаичних облика и лексике, ти текстови су били разумљиви за народ.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">До 18. века нема међу православнима покушаја превођења јеванђеља на живи народни језик, па је у 18. веку то питање добило значај због ширења руских штампаних издања, а и због популаризације јеванђелске науке с предикаоница, у оквиру борбе православних Срба против унијаћења и потурања унијатских књига штампаних на рускословенеком.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Покушаји јачег прилагођавања старословенског текста живом народном говору започели су међу католицима раније него мећу православнима. Приликом преласка са старог словенског богослужења према глагољским књигама на латинско, свештенство је настојало да за народ остави приступачним перикопе које се читају на богослужењима и обредима, али постепено редиговане према званичном преводу Вулгате (Корчулански лекционар из 14. века и Задарски из 15. века — икавски изговор, па Лекционар Бернадина Сплићанина објављен у Венецији 1495, која је прва латиницом штампана хрватска књига).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Превод целог Новога завета у глагољском и ћирилском издању изашао је први пут у југословенским земљама тек средином 16. века, у оквиру протестантског покрета, захваљујући труду Антуна Далматина (1579) и Стјепана Конзула Истранина (око 1570); Јеванђеље и Дела апостолска издата су у Тибингену 1562. (глагољско) и 1653. (ћирилско), а II део: 1563. (глагољско и ћирилско издање).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Уобичајено мишљење — да се на православној страни није појавио ниједан превод или одломак Библије, те се као Вуку савремени цитирају Катанићев превод целог Светога писма (католички 1831) и Стојковићев (1832) славеносрпски, није тачно, јер је Гаврило Стефановић Венцловић (1680—1749) у својим проповедима оставио преведену на народном језику скоро целу Библију.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Што се тиче превода Новог завета Атанасија Стојковића, навешћемо ово: он је као професор. Харковског универзитета добио од Библијског друштва у Петрограду да прегледа Вуков превод и прилагоди тадашњем српском правопису, који је сматран меродаван. Пошто је спровео све исправке до почетка I Петрове, и то ишаравши скоро сваку реченицу, Стојковић је изјавио да је тај посао узалудан, и да би било боље превести то све поново, па је Библијско друштво тај посао њему поверило. При преводу није имао Вуков текст јер га је био вратио Друштву. Он се у преводу држи црквенословенског језика преносећи га у славеносрпски калуп, у складу са књижевним укусом свога доба, клонувши се „скаредних израза". Његов превод је Даничић обележио као „велику књижевну срамоту". Превод није добио одобрење митрополита Стевана Стратимировића.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Прво издање Вуковог превода (1847), по узору на црквенословенску и руску Библију, садржавало је Саборне посланице одмах после Дела апостолских, па Стојковић није редиговао друге Саборне посланице, као ни посланице ап. Павла и Откривење Јованово.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Прво издање Стојковићевог превода од 1824. (Петроградско библијско друштво) било је уништено и имало је наслов „Новиј завјет Господа нашега Иисуса Христа. Напечатан на Сербском језику, иждивением Росијскаго Библиејскаго Обшчества, по преводу Афанасија Стојковића", С. Петербург 1824, 630 стр., 8°. Мошин наводи Љ. Стојановића који каже: „Како ово издање није ни пуштено у промет, већ је уништено, значило би да му је Стратимировић био противан", исто.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Насупрот овој чињеници, него закључујући по томе што је Стојковићев превод у кратком времену доживео друга два издања, оба у Лајпцигу 1830. и 1834, у издању Берлинског библијског друштва, проф. Новога завета на Богословском факултету др Е,илијан Чарнић сматрао га је доприносом преводилашттву. Потиснуо га је Вуков превод, а у Србију није «и увожен.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Основни подаци о Вуковом преводу</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Превод је на Копитарев подстрек (у марту 1816) урађен у Бечу од септембра 1819. до јуна 1820. године.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Преводио је са црквенословенског, веома се држао руског превода штампаног у Петрограду 1820, који је одобрио Свети синод, затим „много вирио“ у Лутеров превод; „осим тога, пише Вук, имао сам на столу пријеводе готово свију европскијех језика и два јелинска оригинала" (Гризбахов и Шубертов, уз који је била Вулгата). Где није био сигуран, Копитар би гледао у грчке оригинале, па и коментаре.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">„Огледе Светог Писма на српском језику" (Лајпциг, 1824) који садрже поједине главе из јеванђеља и других новозаветних списа, као и целу Јаковљеву посланицу, штампао је у Лајпцигу 1824, без гласа X, слово Т је било окренуто слово Ш, а бројеви стихова са стране. Пресликало их је „Просветино" издање Вуковог превода Новог завјега са свима његовим списима (1984—1986).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Рецензент целог Новога завјета спремљеног за штампу био је Миклошић, који је 1845. г. дао повољно мишљење, а бечка цензура „имприматур" исте године у новембру. Штампање је започето у фебруару, а завршено 29. јула 1847. Тираж: 2.000 примерака, стр. 607, 8°. Штампан је у јерменском манастиру мехитариста (јерменском унијатском манастиру) на вересију до краја године о Вуковом трошку.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Црквене власти нису га одобриле због великог броја нетачности богословске природе и неких „скаредних" израза. Најбољу теолошку оцену у оно време дао је кувеждински архимандрит Никанор Грујић, од којих је Вук неке усвојио (Чивутима = Јеврејима, Помоз’ Бог, царе јудејски = Здраво, царе јудејски; Добро јутро! и др.) када је припремао II издање, које је у Берлину издало Библијско друштво 1857. г. (Вук је вршио и две коректуре, али су му ипак промакле грешке).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Даничић је припремио III издање 1864, а припремио је и сва даља издања 1867, 1868, 1870, 1871. Саблажњива места нису дирана, па ни Даничић то није чинио, све до II издања Четворојеванђеља римског понтификалног института у Риму 1947. (I изд., 1948. са примедбама испод текста).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Даничић је штошта мењао, немарно читао коректуру, па је негде и смисао покварен, па зато „ако хоћемо да имамо непромењен и непокварен Вуков превод, не смемо узимати ни једно од Даничићевих издања, већ само Вуково издање од г. 1857.“ (М. Решетар). Чарнић тврди да овај превод није био забрањен од јерархије и да је био примљен од свештенства, „што значи да је задовољавао потребе теолога и Цркве" („Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог писма", Богословље, св. 1. и 2, 1972, 34).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Мећутим, др Димитрије Богдановић, приказујући управо превод др Е. Чарнића из 1972.г.овако вреднује Вуков превод: „Неуспели превод Атанасија Стојковића показао је све немоћи једне вештачке језичке конструкције да мисао Светог писма учини доступним народу."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Истичемо да је III издање Вуковог превода Новога завјета у редакцији Даничића било ћирилично и латиничко, с тим што је дошло и до малих измена у латиничном издању, рецимо, четврто јеванђеље има наслов „Јеванђеље по Ивану".</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Напоменули смо да је најстудиознији теолошки, па и лингвистички, приказ Вуковог превода дао ондашњи архимандрит кувеждински Никанор Грујић, који је штампан у Земуну 1852, само пет година после излажења Вуковог превода, под насловом ,,Примјетве Никанора Грујића, архимандрита Кувеждинского на превод Нового Завјета кои е С. Караџић писао, и у Бечу у штампарии јерменскога монастира печатао 1847, на 138 страна.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Најпозитивнију критику Вуковог превода Новога завјета дао је већ 1862. г. његов следбеник Бура Даничић, филолог а не теолог. Он пише оне чувене редове: „Тијем је Вук у историји хришћанске књижевности подигао српском језику споменик каквим се ријетко који народ може дичити, споменик који ће свагда верно јављати ученом свијету живи језик онога народа за који је писан. А ради важности који у животу свакога народа има Свето писмо на његовом језику, мислим да се нећу огријешити о човјека који је основао нову српску књижевност ако те важности кажем да колика је сва књижевна радња Вукова, опет јој је цијелој ово дело круна."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Овде се не бисмо могли даље упуштати у огромну и дугу битку која је вођена за и против Вуковог превода, и уопште правописа и језика, јер полемика није вођена само по питању тачности превода са богословског становишта, него и лексичког, морфолошког, синтаксичког и других гледишта.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Ипак, др Веселин Чајкановић примећује да „без обзира на то што је то један од најлепших споменика српске прозе, није био довољан ни богословима ни лаицима".</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Ирена Грицкат: „Тачно је да је Вук у највећем делу свога превода постигао своје савршенство, али је тачно и то да му садржина и стил Библије углавном нису блиски. Вукове су мисли и речи увек живе и сочне, активне и непосредне, тако да се у овом делу, нарочито на местима спиритуалним, не ретко и тачних апстракција његов стил у суштини показао неисправан... На неким местима Вуков израз нам изгледа тачан, али сувише народски, односно упрошћен, сиромашан; 2. другде, због измењеног језичког осећања за поједине речи и обрте Вуков стил постао је неприкладно буквалан, незграпан; 3. синтакса је понегде или невешта, још у фази борбе и неодрећености кад је у питању тежа конструкција, или страна данашњем књижевном језику; 4. неке појединости у морфологији развиле су се правцем другачијих алтернатива него што су биле Вукове; 5. у лексици се такоће могу срести случајеви застаревања или потискивања у дијалектизам."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Др Емилијан Чарнић, својевремено професор Богословског факултета, у своме негативном расположењу према Вуковом преводу ци тира и Петра Ђорђића који каже да „строго узевши, тако се није говорило ни на једном месту, ни писало ни у једној другој књизи". Професор Чарнић се с правом слаже с чињеницом да Црква није званично признала овај Вуков превод, али остаје и то да он не узима у обзир и све шта су други (Меша Селимовић, А. Белић, А. Стевановић и други филолози, као и Скерлић) по овоме рекли, а што сажето презентира др Владимир Мошин у својој изванредној студији Вуков Нови завјет (Београд, Просвета 1974), у којој су изнети и они најпозитивнији аспекти овог подухвата, него се задовољава са мишљењем двојице филолога.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Чарнић даље каже у својој студији да „преводилачка традиција А. Стојковић (!) — епископ Платон — епископ Иларион — Д. Стефановић, занемаривана свесно или несвесно, може и данас да буде један традиционални фактор приликом израде нових превода", док „Вуков превод никада није био признат као црквени превод, иако је читан и прихватан захваљујући Британском библи ском друшгву, које га непрестано штампа."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Мећутим, мора се приметити да Вук (као ни Даничић Стари завјет, 1865) није преводио за богослужбену употребу, у цркви, или за рад по њему у богословијама (и после Другог светског рата у нашим богословијама предавала се Догматика по уџбеницима преведеним са руског, у којима су сви цитати из Светога писма били на црквенословенском језику), него да би реч Божју учинио приступачнијом народу, за његово духовно назидавање у породици, и на богомољним скуповима. Друго, Вук је био свестан да он није теолошки образован, није позван да се лати овог подухвата, него га је обавио по наговору Копитара. И треће, Британско и инострано библијско друштво штампало је у својој историји на српском језику и преводе Светога писма других преводилаца, али их, бар до сада, није издавало други пут.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Ипак се морамо у потпуности сложити са констатацијом др Димитрија Богдановића да „Вуков превод Новог завета на народни језик није могао да обави овај задатак (мисао Светог писма учини доступном народу), макар и добио одличну и трајну позитивну оцену филолога због свога доприноса формирању српског књижевног језика и стила, пошто су теолошке и филолошке мањкавости Вуковог превода (поготово када се пошло у подробну анализу превода у односу на црквенословенски и грчки оригинал) биле очигледне већ Вуковим ученим савременицима и првим критичарима (Никанор Грујић)."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Најбољу концизну студију о Вуковом преводу Новога завета дао је протојереј-ставрофор др Владимир Мошин, Вуков Нови завјет (Београд, Просвета 1974), чији наслови поглавља говоре са које стране је овај научник пришао Вуковом делу: I Вукови претходници, II Историја превода, III Критика од 1847. до 1863. године, IV Еволуција Вуковог превода, V Студиј Вуковог превода — исто-ријске реалије и догматика, VI Студиј Вуковог превода — језик и стил.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Уз споменуто „Просветино" издање Новог завета, поред Мошинове студије донет је Вуков Предговор, Где је што, Текст Новога завета, „Огледи Светога писма" (1824) — фототипски — и Напомене и објашњења Димитрија Богдановцћа, Индекс речи тј. целокупни језички фонд Новог завета, Регистар личних имена и Регистар географских имена које је припремила Соња Богдановић, као и поједине факсимиле, све заједно на 1.202 стране.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Приказујући ово капитално дело, библиста Чарнић одлично запажа: „У Напоменама и објашњењима Д. Богдановић је дао коментар у виду текстолошко-филолошких напомена и објашњења уз одрећена места у тексту Вуковог Новог завета, укључујући све лексичке и морфолошке варијанте, као и варијанте синтаксичке. Сам коментар у ужем смислу полази од упорећења В ковог превода са црквенословенским текстом, синодалним руским и Лутеровим преводом, и са критичким издањем грчког оригинала у издању Е. Нестле-а (1950)...</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Опширнија филолошка објашњења замењена су у случајевима погрешног или недовољно тачног превода, навођењем тачнијих верзија Д. Стефановића и Е. Чарнића, као и предлогом сопственог превода, уколико су све постојеће верзије оцењене као незадовољавајуће. Овим и јединственим радом код нас Богдановић је дао свој веома значајан прилог српском преводу Новог завета и његовом перфектном формирању."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Преводи после Вука Караџића</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Платон Атанацковић (+ 1867), епископ бачки, превео је са црквенословенског на српски празнична и недељна јеванђеља и апостолска чтенија (Нови Сад, 1860. г.; II поправљено издање у редакцији Бољарића у Панчеву 1894). Проф. Чарнић каже да му је „превод тачнији и течнији од Вуковог, али ближи црквенословснском преводу, са кога је извршен него оригиналу грчком". — Међутим, овај превод је непознат, па ни у богословској јавности, осим библистима.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Иларион Зеремски (†1931), проф. Богословског факултета и епископ горњокарловачки, почео је да преводи са грчког оригинала и тумачи поједине одељке јеванђеља и да их објављује у „Богослов ском гласнику" и уз своје скрипте. Није дао потпун превод Новога завета, али је, каже Чарнић, „својим радом поставио нове и здраве темеље нашој науци, те указао на пут којим треба ићи".</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">О преводу Светог Јеванђеља по Јовану Војислава М. Петровића (Београд 1927) негативно мишљење је дао Д.С. (Димитрије Стефановић), питајући се како се они усуђују за такав рад, јер ,,није довољно само знати грчки и српски језик" да би се преводило. Замера им зашто пише Бетанија уместо Витанија, Бетсаида — Витсаида, Кефас уместо Кифа, а правилно је задржао Илија, Јован, Јерусалим, Аврам, Натанаило. Међутим, приказивач овде замера, као касније Бакотићу, што је Јн 1,1 „погрешно" преведено: „и Реч беше Бог", па сматра да је боље Вуково: „и Бог бјеше Ријеч", те се овога касније држи и Чарнић, док превод Комисије Светог арх. синода исправно преводи: „и Логос бјеше Бог", на шта је Мошин исправно указао.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Исте године Библијско и инострано библијско друштво у Београду објавило је превод Новог завета Луја Бакотића, латиницом и екавским наречјем. Исто Друштво штампа Бакотићев превод „Sveto Pismo Staroga i Novoga zavjeta“ (Стари завет 640 страна, а Нови завет 179, вел. октава, Београд 1933), са кратким садржајем поглавља, понегде и упоредним местима на почетку одговарајућег одељка, двостубачно. Бакотић је био у служби Министарства спољних послова, па и у Риму, где је вероватно дошао на идеју о превођењу. Он је Далматинац, преводио је са латинског, па је тако задржао већину географских назива и личних имена у латинском читању, као: Самуел, Нехемија, Естер, Езекијел, Осеа, Абакук, Бетлехем, Бетсаида, али друге оставио у грчком читању: Јерусалим, Јован... Овде треба посебно истаћи да је то једини преводилац који је сву јеврејску поезију (Псалме, Песму над песмама, делове из Јова, из пророка и сва друга песничка места разасута по Старом завету превео песнички, ритмички, метрички, и то веома успело, а не тек графичким издвајањем таквих места као код појединих преводилаца касније.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Професор Богословског факултета протопрезвитер др Димитрије Стефановић († 1945) превео је неколико књига Новога завета уз њихов коментар, од којих се одликују: „Јевађелије по Матеју" (II изд. Бгд. 1924), „Живот и рад Ап. Павла са тумачењем његових посланица Галатима, (2) Тимотеју, Титу и Филимону" (1926); „Св. Апостола Павла две посланице Солуњанима" (1919): објавио је превод Четири Еванђелија (1929), Дела апостолска (1930), да би му најзад Библијско друштво штампало „Свето писмо Новога завета“ (Београд, 1934). Превод је сачињен са грчког. Поглавља су издвојена пасусима, али нема садржаја глава, или самих поглавља, као касније код проф. Чарнића.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Професор класичне филологије на Београдском универзитету др Веселин Чајкановић је приликом рецензије Четворојеванђеља нагласио „да се на његовом преводу види да га је радио доиста стручњак". „Стефановић је мајстор у своме послу и дао је превод који је на висини модерне науке. Поред те унутрашње вредности, превод је читак, јер је у погледу језика савременији, речник и граматички облици модернији су. Тиме превод добија у јасноћи." Мећутим, исти зналац грчког језика није дао приказ Стефановићевог превода целог Новог завета, а, с друге стране, његово мишљење не мора бити у свему меродавно јер није био теолог.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Петар Ђорђић, приказујући превод Д. Стефановића и поздрав- љајући његову појаву, констатује: „Већ сам тај факт показује, с једне стране, да се код нас осећа потреба за речју Божјом, а с друге, да Вуков превод, односно Даничићев, више не задовољава."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Наводећи напред цитирана мишљења о Стефановићевом раду, у својем раду „Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог писма", проф. Чарнић ипак допушта да је ,,као и сваки нови превод код нас, Стефановићев превод стекао извесан број противника који су га нападали, али ипак читали", наводећи за утеху речи блаженог Јеронима: „У јавности они нападају моје дело, а тајно га читају."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">За Стефановићев превод Новога завета Димитрије Богдановић пише да „нијс био добро примљен, али у довољној мери ни запажен; мада теолошки учен и добро оцењиван у стручној критици (В. Чајкановић, П. Борћић), тај превод је наишао на отпор управо у теолошкој средини Српске Православне Цркве, која се, парадоксално, повела за глорификацијом Вуковог превода и подлегла култу који је Вуковом Новом завјету створен у нашој филолошкој школи средином овог века (Александар Белић, 1947). Стефановићу се замерало слабо познавање језика и „западњачко" нарушавање православне традиције у критичком прилазу тексту Новог завета, па и у тумачењу неких важних места."</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Доскорашњи професор Новога завета на Богословском факултету и изванредни зналац грчког и српског језика, уз то велики богослов који је израстао из литургијске — а не кабинетске — традиције Православља, епископ бачки др Иринеј Буловић мисли да је Стефановић „потпуно заслужно стекао себи име као аутор првог заиста стручно и зналачки урађеног превода са грчког изворника на модерни српски језик".</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Критичари су се, између безброј других примедби које су показале Стефановићево непознавање српског језика, што повлачи и догматске импликације, посебно устремили на оно класично место код Јована 1,14, које он преводи: „И Реч постаде месо“, затим на употребу неких провинцијализама (нпр. салаш за имање) и др. Држећи се протестантског критичког изворника, као и доцније Емилијан Чарнић римокатоличког критичког издања А. Мерка (Рим, 1957), он избацује тзв. интерполације, као крај Молитве Господње: ,,Јер је твоје Царство, и сила и слава у векове. Амин" (Мат. 6,13), док 21. стих 17. гл. по Матеју ставља у заграде и преводи гломазно: „А овај род не излази осим помоћу молитве и поста", док у преводу Синодалне комисије (1934) овај стих звучи пословично и има далекосежни догматски значај: „А овај се род изгони само молитвом и постом". Оваквих примера има веома много, а сврха овог рада је углавном одрећена његовим насловом, тј. има карактер саопштења, обавештења.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">На шта се све своди и какве последице по богослужбену праксу и догматску заснованост православне теологије може имати превоћење са једног, па и најбољег, „критичког" издања Новог завета изложићемо навођењем мишљења, овде незаобилазног, др Димитрија Богдановића новодом превода Новог завета др Емилијана Чарнића (†1995), редовног професора Богословског факултета, који је објавило Библијско друштво у Београду 1973. године.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Овај вредни теолог, који је објавио коментаре на више новозаветних књига, написао многе стручне уџбенике за студенте Богословског факултета, превео више богослужбених књига, па и Псалтир са Сепгугинте (Крагујевац, 1979) и Паримије (Краљево, 1980). најпре је о своме трошку објавио појединачно Еванђеље по Марку (1963), по Јовану (1964), по Матеју (1965), по Луки (1968), Дела апостолска (1969).</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">На крају Новог завета Чарнић је дао сажете уводе у новозаветне списе, као и објашњење најважнијих појмова, назива и имена (преведених са немачког тзв. „динамичког" издања Новог завета под насловом Die Gute Nachricht, Штутгарт 1971, издање Сједињених библијских друштава), три географске карте и план Иродовог храма у Јерусалиму.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Прву повољну оцену дао је епископ Сава Вуковић, да би др Ксенија Атанасијевић написала: „Најбољи превод на наш језик добили смо захваљујући савесном удубљивању у оригиналне текстове и одличном познавању нашег савременог књижевног језика" проф. Чарнића. Навевши неколико пробраних одељака упоредо како су преведени код Вука, Стефановића и Чарнића, она закључује да је „Чарнићев превод најбољи и најуспелији" и да он није нигде повредио чистоту нашег језика непотребним кованицама. „Цео превод д-ра Чарнића одликује се изузетним познавањем грчког и нашег књижевног језика, чистотом стила, тачношћу и лепотом." Др Атанасијевић је без сумње била позвана да процењује познавање грчког језика преводиочевог, али сматрамо да би књижевни критичари требало да кажу своју реч о његовом и Стефановићевом познавању језика на који преводе, пошто се у богословским круговима држи да су оба превода урађена кабинетски, а у књижевним круговима нису ни запажени.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">О преводу Новога завета Комисије Светог архијерејског синода, који је објављен 1984. године, говорићемо посебно.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<i><span style="font-size: large;">протођакон Радомир Ракић</span></i></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: right;">
<i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<i><b><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/povodom_170godishnjice_prevoda_novoga_zavjeta_vuka_stefanovitsha_karadzhitsha_1847_2017" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></span></b></i></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-89283438564645508392017-12-31T11:53:00.001+01:002017-12-31T11:53:02.493+01:00Епископ Фотије: Увијек треба живјети Божићем<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZNqs-AATVeaPPNt6qdf9JgnDFZsqrOKrIam2FlenzxXw4MQSvUsAS6FLBzkjBQdtUwEDKayyCfUNUS_VHkaVNMN4zjq198Jxci1xZEGnwTUW0OneoHlVU5hbcuV2AzUBPgK4L5AHw8Ko/s1600/foto_episkop_infobijeljina_2017.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="548" data-original-width="800" height="273" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjZNqs-AATVeaPPNt6qdf9JgnDFZsqrOKrIam2FlenzxXw4MQSvUsAS6FLBzkjBQdtUwEDKayyCfUNUS_VHkaVNMN4zjq198Jxci1xZEGnwTUW0OneoHlVU5hbcuV2AzUBPgK4L5AHw8Ko/s400/foto_episkop_infobijeljina_2017.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif; font-size: medium;"><b><i><br /></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, подсјећајући на најрадоснији православни празник Божић, напомиње да је Бог постао човјек ради људи и њиховог спасења. -Тај догађај треба да буде значајан за нас током цијеле године, а не само пред Божић и за Божић. Увијек треба да живимо Божићем, истакао је владика Фотије.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
</div>
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px;"></a><br />
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Његово Преосвештенство Eпископ зворничко-тузлански г. Фотије истиче да је током посљедњих неколико година на овом подручју изграђено више од 200 цркава, те да се гради више од 70. -То је посао који се мора наставити, али не треба заборавити унутрашњу мисију Цркве, јер вјернике и наш народ треба подучавати православној вјери, наводи владика у интервјуу Срни. -Са малим и недовољним знањем људи лако могу бити преварени - потпасти под утицај магије, сујевјерја и секти. Ако није довољно информисан и научен, човјек постаје лака мета, каже епископ Фотије. Владика Фотије истиче да је Епархија почела да штампа часопис за младе, те да је Епархијска библиотека недавно отворена за јавност.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">-Градитељство је у Епархији било наглашено, али сада настојимо и ову другу страну да покажемо. Тек у том садејству, у тој хармонији, може се дати добар резултат, оцјењује владика Фотије који сматра да свијест народа треба подизати до нивоа када ће схватити да је недјељна Литургија "мјесто које је за човјека мјесто личног спасења, вјечног спасења, јер се ту догађа нешто много значајније, нешто што чује васељена". -Човјек мора да схвати да је Црква - извор живота, наводи владика Фотије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Владика Фотије објашњава да је од устоличења на трон Епископа зворничко-тузланских настојао да обиђе велике духовне центре Епархије, манастире, Црквене општине, да служи Литургије у њима како би се упознавао и зближио са народом. Постоји жеља да се добра сарадња успостави са свим представницима локалне власти и да се ти односи поставе на "немањићке односе, на немањићку симфонију". -О тој симфонији сам говорио кад сам се сусрео са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, те са представницима градских власти, са градоначелницима и начелницима који су православни хришћани у локалним заједницама у Епархији, напомиње владика Фотије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Владика наводи да се сусретао и са представницима Исламске вјерске заједнице, градоначелником Јасмином Имамовићем у Тузли, те тузланским муфтијом Фазловићем, као и представницима Римокатоличке цркве у том граду.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Када је ријеч о ситуацији на територији ФБиХ и позицији Срба, те црквене имовине, владика Фотије наглашава да се Епархија у Федерацији бори за интересе Српске Православне Цркве, као и да у Тузли постоји 27 објеката који нису враћени. -Тузлански градоначелник није ни знао да имамо толико објеката који су пописани - тачно се зна по ком основу и када су одузети - а неки сада стоје празни. Нису ни у каквој употреби. Сада ћемо са правницима радити на враћању наших објеката, од тога нећемо одустати, поручује епископ Фотије. Разговарано је и о положају српске заједнице у Тузли и Тузланском кантону, гдје је остало да живи мало Срба.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Владика Фотије подсјећа да је и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић посјетио Епархију и обећао да ће помоћи у вези са питањем враћања имовине Српске Православне Цркве, након што му се доставе сви подаци о овој имовини. Владика најављује сарадњу све три конфесије у БиХ и наглашава да управо већински народ треба да покаже хуманост и да они у мањини не буду на било који начин дискриминисани.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије указује да се Српска Православна Црква труди да има добре односе са представницима Римокатоличке цркве, Протестантске заједнице, Исламске вјерске заједнице, која је у БиХ најбројнија, нарочито у ФБиХ, гдје, подсјећа, живе и православни Срби.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Владика Фотије напомиње и да неки покушавају да Србе на Косову и Метохији "збришу са историјске позорнице". -Сви заједно морамо бити заинтересовани за питање наше духовне колијевке Косова и Метохије - то је важно и за Србе који живе у Аустралији, Канади... широм васељене, а поготово за нас у Републици Српској, који смо и физички близу свему томе, објашњава Владика. -За Косово и Метохију треба свакодневно да се молимо, а посебно за оне који одлучују о његовој судбини, који би на питање Косова требало да гледају из наше традиције и наше вјере, наглашава епископ Фотије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Фотије, подсјећајући на најрадоснији православни празник Божић, напомиње да је Бог постао човјек ради људи и њиховог спасења. -Тај догађај треба да буде значајан за нас током цијеле године, а не само пред Божић и за Божић. Увијек треба да живимо Божићем", истакао је владика Фотије.</span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; text-align: justify;">
<b><i><span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/episkop_fotije_uvijek_treba_zhivjeti_bozhitshem" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></span></i></b></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-77285148030911390882017-12-31T11:50:00.006+01:002017-12-31T11:50:55.022+01:00Епископ источноамерички Иринеј: Повратити наду, сачувати историју и обезбедити будућност!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiYt8RNwB2eSDH_cbgalwchU-aLxGHoMYhVhGuaoE6s1Mf0lFUx98YML4Z7HqS9_linCg_NCabesBVnHntOeHdnjSSsVfebqA0S0Kxk6yr44R-nBToZy_KYgI9lMJO4sA1ixHB14PVCTWA/s1600/dstl1217.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="1500" data-original-width="1000" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiYt8RNwB2eSDH_cbgalwchU-aLxGHoMYhVhGuaoE6s1Mf0lFUx98YML4Z7HqS9_linCg_NCabesBVnHntOeHdnjSSsVfebqA0S0Kxk6yr44R-nBToZy_KYgI9lMJO4sA1ixHB14PVCTWA/s640/dstl1217.jpg" style="border: none; position: relative;" width="425" /></a></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="color: red; font-size: large;">Почела друга фаза обнове Саборног храма Светог Саве у Њујорку</span></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Према речима архитекте Дона Живковића из Живковић и Коноли архитектонске фирме, предводиоца радова историјског и јединственог пројекта обнове велелепног, историјског споменика културе, Саборног храма Светог Саве у Њујорку, у петак 22. децембра 2017. године, почело је постављање скела, неопходних за уклањање оштећеног декоративног камена. Очекује се да скеле буду постављене до Божића 2018. године. Одмах потом наставиће се са уклањањем украсног камена кречњака, којим су били обложени унутрашњи зидови велелепног неоготског Саборног храма Светог Саве.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
</div>
<a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px;"></a><br />
<a name='more'></a><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">На основу чланка ”Наш сусед Свети Сава” који је издала БКСК архитектонска фирма, која се налази у близини храма, ахритекта Саборног храма Ричард Апџон, ”... изабрао је чист, аутентичан материјал који представља уметнички рад – руком отесаних греда и руком клесаног кречњака, којим је прекривена цела површина унутрашњих зидова, допринели су високој цени овог пројекта. Овај трошак је био вредан јер се овај детаљ сматрао Апџоновим ремек делом” (http://easterndiocese.org/news_171010_1.html). Због овога посебна пажња биће поклоњена покушају да се сачува део унутрашњег декоративног камена у олтару где су биле оригиналне олтарске фреске, уоквирене златном бордуром, коју је ватра спојила са украсним каменом.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Прва фаза се састојала од врло мукотрпне четири и по седмице чишћења шута, наноса који је створен после трагичног пожара на Ускрс 1. маја 2016. године који је уништио Саборни храм. О’Донахју грађевинска фирма је успешно извела ову почетну фазу обнове храма, скоро археолошким захватом, пазећи истовремено на стабилност зидова храма. Посвећеност радника ове фирме може се илустровати чињеницом да су радници не само део испод олтарске апсиде уклонили ручно већ су и сваки камен очистили. Са захвалношћу Богу, између осталих значајних детаља који су запажени и који су у различитoм степену очувани у пламену, сачаувана је сребрена Богородичина икона, потпуно неоштећена. Особито је важно да су, у овом веома опрезном процесу чишћења, такође пронађене свете мошти. Ове мошти мученика, чуване овде од освећења, пронађење су потпуно неоштећене јер су биле запечаћене у освећеном камену. Свети престо је био сачињен од белог мермера и постављен на пет стубова: четири стуба на угловима и пети у центру, држали су освећени олтарски престо. Ове исте мошти, постављене у освећени камен, ако Бог да, биће опет стављене у престо приликом освећења цркве. Оригинални престо је поклонио Канон Едвард Вест, епископални свештеник, аутор и канон еклисијарх у Катедралној цркви Светог Јована Богослова у Њујорку, за покој душа својих родитеља.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;">Вашим истрајним молитвама, интересовањем и прилозима, настојање да се поврати нада, сачува историја и обезбеди будућност Саборног храма Светог Саве и њене заједнице у Њујорку, постаће стварност.</span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Епископ +Иринеј</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/povratiti_nadu_sachuvati_istoriju_obezbediti_budutshnost"><span style="color: #0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></span></i></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-66173703271072951532017-12-31T11:48:00.002+01:002017-12-31T11:48:39.782+01:00Православни Улцињ слуша православни радио<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuPR81x7Hgw7H42pe-JKlNSKPlS0sHwkvzEnM492QsGXRufk9d98dbeQy8SGdF0kvWUvAtQbgjiB0MdQ-wiB4HH8lBfx-wzp6-7Aowq5nA05221FjSktzBl16P_c33NxKfVI8lkOvxCfo/s1600/Otac_Sinisa_Smiljic.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="461" data-original-width="805" height="228" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuPR81x7Hgw7H42pe-JKlNSKPlS0sHwkvzEnM492QsGXRufk9d98dbeQy8SGdF0kvWUvAtQbgjiB0MdQ-wiB4HH8lBfx-wzp6-7Aowq5nA05221FjSktzBl16P_c33NxKfVI8lkOvxCfo/s400/Otac_Sinisa_Smiljic.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Радио Светигора у Улцињу на 106,4 мегахерца.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Од петка 29. децембра Радио Светигира се слуша и у Улцињу на 106,4 мегахерца.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Радост православних Хришћана и свих наших слушалаца у Улцињу, са нама је подијелио улцињски парох отац Синиша Смиљић.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><a href="https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/30.12.2017-OTAC-SINISA-SMILJIC_Ulcinj.m4a" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">Звучни запис разговора</span></span></a></b></span></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
</div>
<a name='more'></a><br /></div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-72064864996168585782017-12-31T11:46:00.001+01:002017-12-31T11:46:07.277+01:00Професор др Родољуб Кубат: Стари Завјет у хришћанској духовности<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkPH5ApUDUvQafWmSzy92Uaw1z3_P78KV4DFrR5fi1Y6lY2K_FOLZEzyNGFtt1auz-HAVGs5d0cPXzzyC9wAfkqR66UCGEpureGIZW1QZf6hlGNa3WB-i11TJKh1_TniW_0RDntkHlAs4/s1600/predavanje_rodoljub_kubat_20171228.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="829" data-original-width="1024" height="323" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkPH5ApUDUvQafWmSzy92Uaw1z3_P78KV4DFrR5fi1Y6lY2K_FOLZEzyNGFtt1auz-HAVGs5d0cPXzzyC9wAfkqR66UCGEpureGIZW1QZf6hlGNa3WB-i11TJKh1_TniW_0RDntkHlAs4/s400/predavanje_rodoljub_kubat_20171228.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; text-align: center;">
<b><i><span style="font-family: Times, Times New Roman, serif; font-size: large;">У четвртак, 28. децембра 2017. године, проф. др Родољуб Кубат, шеф на катедри Свето Писмо Старога Завјета и продекан за науку на Православном богословском факултет Универзитета у Београду, одржао је, у оквиру циклуса Божићних предавања које организује Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске предавање на тему Стари Завјет у хришћанској духовности.</span></i></b></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/zeXJXUJSrFw/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/zeXJXUJSrFw?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a name='more'></a><br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-78085724900211279622017-12-31T11:43:00.004+01:002017-12-31T11:43:56.554+01:00Протојереј Андреј Ткачов: Ноћна молитва<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="post-footer" style="-webkit-text-stroke-width: 0px; background-color: white; color: #0b5394; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 18px; font-style: normal; font-variant-caps: normal; font-variant-ligatures: normal; font-weight: 400; letter-spacing: normal; line-height: 1.6; margin: 0.5em 0px 0px; orphans: 2; text-align: start; text-decoration-color: initial; text-decoration-style: initial; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; word-spacing: 0px;">
</div>
<br />
<div class="post-body entry-content" id="post-body-2858379547579579923" itemprop="description articleBody" style="-webkit-text-stroke-width: 0px; background-color: white; color: black; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-style: normal; font-variant-caps: normal; font-variant-ligatures: normal; font-weight: 400; letter-spacing: normal; line-height: 1.4; orphans: 2; position: relative; text-align: start; text-decoration-color: initial; text-decoration-style: initial; text-indent: 0px; text-transform: none; white-space: normal; widows: 2; width: 648px; word-spacing: 0px;">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBkcZNsaljSkmYuTqYyHt0xlcaQrIV1YM5w9TiUo1qO6OBZOAwqDjLAiarZ7FuUjO9m6Rv3aX7QLgCjR1t4bx_slmVUT-32DLOY_2h59-oAPk1H1HMTPwK41vJ_ArYrR2qgzso6Bh6CiA/s1600/281504.b.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><img border="0" data-original-height="466" data-original-width="700" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBkcZNsaljSkmYuTqYyHt0xlcaQrIV1YM5w9TiUo1qO6OBZOAwqDjLAiarZ7FuUjO9m6Rv3aX7QLgCjR1t4bx_slmVUT-32DLOY_2h59-oAPk1H1HMTPwK41vJ_ArYrR2qgzso6Bh6CiA/s400/281504.b.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Нова година је онај један ретки дан у години, када је маса народа будна и игра пијану и прождрљиву пародију на свеноћно бденије поред салате оливје, великих екрана, и томе слично. При томе, наш народ није навикао да спава ноћу. Сан је једна од малобројних утеха бедника. Сан бедника је, како говори Соломон, сладак; није важно да ли је много или мало појео. Супротно њему, богаташ отежан сувишним преједањем и напијањем, врпољи се на својој постељи до свитања. О томе исто говори Соломон. Није тешко погодити да је наш бедни народ у великој већини, током своје дуге историје, спавао чврсто макар зато јер, како је говорио Портос „ко спава, тај постоји“. То јест, троши мало снаге и заборавља на свој празни стомак.</span></i></b></span></div>
<div style="font-size: 19.8px; text-align: center;">
</div>
<span style="font-size: 19.8px;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more"></a></span><a name='more'></a><div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Али ево, за Нову годину не спавамо. Нисмо навикли. Појављује се добра мисао. Управо: да дочекамо Нову годину молитвено, у храму, ноћу. Не за обилним столом, или лицем у салати, нити у туђем стану са јутарњим питањем „где сам?“ или „ко си ти?“. У храму дочекати календарски почетак нове године! Шта ту није лепо и шта ту није благодат?</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Сат на кремљовским зидинама удара дванаест сати, и одјекује по свету свакакојако „ура“ на руском језику, и одзвања пуцањ отворених флаша шампањца. Али, управо у то време у многим храмовима ће свештеници рећи: „Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа“, – и почеће литургије. Ништа боље није могуће замислити.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Пре је то била ретка традиција. На све ново (било то добро или лоше, мала је разлика) код нас гледају нетремице и са неповерењем. Гледају са подозрењем. Сами себи ово негодовање објашњавају тиме што „чувају традицију“. Па добро. Нисмо судије. Данас се традиција служења литургије у новогодишњој ноћи мало по мало раширила, и већ је тешко критиковати свештенике за „невиђене новотарије“, јер је пуно њих који служе у ноћ 31. на 1. Људима се свиђа. Сви су трезни и радосни. Сви имају више реалних нада на исто тако реалну срећу у Новогодишњој ноћи после молитве и причешћа, као после песама Коље Баскова. Чини се да је све јасно. Али....</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Али традицију ноћне молитве можемо постепено ширити и изван граница власти Деда Мраза.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Генерално, хришћани су се пре више молили ноћу него дању. Наш возглас на свеноћном „Слава Тебје, показавшему нам свет“ подсећа нас управо на та времена. Ноћ, проведена у молитви, за хришћане је исто тако природна појава, као што је за љубитеља преферанса ноћ проведена са картама. Приметите: љубитеље преферанса (подједнако као и љубитеље дискотека, пијанки и других ноћних занимација) нико не грди и не осуђује. То је њихов живот. А нама је речено да не осуђујемо. Ми не осуђујемо. Зато своје ближње, са времена на време, грдимо што не желе да се лудо проводе, или да иду код гатара. Грдимо их зато што желе ноћу да се моле. Чудна и неразумљива ствар.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Ноћне литургије опет излазе из вековне таме и стављају до знања о свом праву на постојање</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Ноћне литургије опет излазе из вековне таме и дају до знања о свом праву на постојање. Постоји изрека: „Будућност Цркве је њена прошлост“. Све велико што је пројавила Црква у прошлости, изнова треба да се јави пред заласком историје. И аскетизам, и милосрђе, и узајамно помагање, и евхаристијска ревност... И ноћна молитва такође. Како време одмиче, људи ће све више ноћу да пијанче, блудниче, краду, да се рањавају, хушкају, туку, секу, бесе... А Црква, немешајући се са масовним безакоњем, треба да појача молитву. Између осталог и ноћну.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Темпо живота је такав, да осим недељом, човек нема много времена да се моли на литургији. Послови, као што знате. Ово и оно. Али, ко нас спречава да се једном месечно или једном у две недеље окупимо у храм пред поноћ, да се помолимо, причестимо, и разиђемо по домовима? До два ноћу ћете већ спавати. Многи у то време тек одлазе од компјутера и телевизора. А ујутру, на посао, како и ваља. Ко нас омета у томе? Нико, осим личне лењости и лажних страхова. Да неко нешто не каже.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;">Међутим, сам живот ће нас натерати да се молимо ноћу. Унутрашња логика црквене историје натераће нас да се молимо ноћу, и на таванима, и у пољима, у кабини брода, и у летњој кухињи (списак могу да наставим). Зато, хајде да се навикавамо, да не чекамо гоњења, него да молитвено одбијамо њихов долазак. Евхаристијска сабрања реално цепају ђаволске мреже. Молитва Цркве слаби апсолутно лукаво дејство ђавола на род људски. Само она и слаби. Довољно је да умањимо лукаву жетву новогодишње пијанке, свађа, туча и разврата тако што ћемо се те ноћи окупити на молитви и Евхаристији. Тада, видећете, појавиће се и осећај за духовни рад. Јер, искрено говорећи, овај осећај у некима од нас је сасвим неприметан.</span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><span style="font-size: large;"><br /></span></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><i><span style="font-size: large;">Са руског Ива Бендеља</span></i></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></span></div>
<div style="text-align: right;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><i><b><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://pravoslavie.ru/srpska/109650.htm" style="color: #3d85c6; text-decoration: none;"><span style="color: #0b5394;">Православие.ру</span></a></span></b></i></span></div>
</div>
<div style="clear: both; font-size: 19.8px;">
</div>
</div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-20202956339469203382017-12-31T11:40:00.000+01:002017-12-31T11:40:32.305+01:00Протонамесник Милорад Мировић: Божја правда и људска правичност<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="post-body entry-content" id="post-body-1753199490198950932" itemprop="description articleBody" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; line-height: 1.4; position: relative; width: 648px;">
<div dir="ltr" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEipUNKRP6fY16BUWujsIYk7hWRX1nae4pjXJ7iffzLnOJnrJXx2_tBRzTZkVqebEDihBnVHhF388sQkx0PYCz_4eKFrjDenazhEWJEr-EhTgL4Aln5JMY2h66O-tcpRlcGfDmBMrKxAFQs/s1600/Prezviter-Milorad-Mirovic.jpg.c43b478e4119500aefb8c9da84c8bd10.jpg.16cca3c4c256524d19f18cd5ece10881.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="640" data-original-width="960" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEipUNKRP6fY16BUWujsIYk7hWRX1nae4pjXJ7iffzLnOJnrJXx2_tBRzTZkVqebEDihBnVHhF388sQkx0PYCz_4eKFrjDenazhEWJEr-EhTgL4Aln5JMY2h66O-tcpRlcGfDmBMrKxAFQs/s400/Prezviter-Milorad-Mirovic.jpg.c43b478e4119500aefb8c9da84c8bd10.jpg.16cca3c4c256524d19f18cd5ece10881.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Његова правда је изнад људског схватања правде. Христова правда је прожета љубављу. Правда Божја је неодвојива од љубави и милости Божје.</span></i></b></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Шта значи поступати по Божјој а шта по људској праведности? Кажемо да је Бог праведан и милостив – како се то двоје може спојити? На ова и друга питања, у емисији „Оче, да те питам“, говорио је протонамесник Милорад Мировић, уредник радија Беседе. Емисија је емитована 28. децембра 2017. године. </span></i></b></span></div>
<div style="font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br style="background-color: #e5e5e5; font-family: verdana; font-size: small; text-align: justify;" /><iframe frameborder="no" height="100" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/375675182&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true&visual=true" style="background-color: #e5e5e5; font-family: verdana; font-size: small; text-align: justify;" width="100%"></iframe></div>
<div style="font-size: 19.8px; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif; font-size: medium;"><b><i></i></b></span></div>
</div>
<div style="clear: both; font-size: 19.8px;">
</div>
</div>
<div class="jump-link" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 18px;">
<a name='more'></a><br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-10147028968517604792017-12-28T18:52:00.000+01:002017-12-28T18:52:11.436+01:00Љубљана: Богослужили Архијереји Порфирије и Давид<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiAkLhkadR0m3OKppnOP0OUO8I4CZ7u9l37ejWLD9ip60jXI8AZqrP66vF-dJ_EAHCqWh9WNZWVqi4PpLRgTZZ3EKptpqfniyLNR8eOZKdKwAjczAYVuf6NqHlioeX4k64Lx-5dCNhrE0/s1600/DSC_0499.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiAkLhkadR0m3OKppnOP0OUO8I4CZ7u9l37ejWLD9ip60jXI8AZqrP66vF-dJ_EAHCqWh9WNZWVqi4PpLRgTZZ3EKptpqfniyLNR8eOZKdKwAjczAYVuf6NqHlioeX4k64Lx-5dCNhrE0/s400/DSC_0499.JPG" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">У Недељу праотаца, када се обиљежава и народни празник Материце, свету архијерејску Литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани служио је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки др Давид уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија.</span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: Times, "Times New Roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif;">
<span style="font-size: large;"><iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/lRzl1V9OKRk/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/lRzl1V9OKRk?feature=player_embedded" width="320"></iframe> <iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/LoLTrwwlYHE/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/LoLTrwwlYHE?feature=player_embedded" width="320"></iframe></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><a href="https://www.blogger.com/null" name="more" style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;"></a></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhq-i6dYlVPXaFvMBT33Vn8Fo6hYKMCQhMXUrS2bjCS7lj9rKSBK-UMHfUTW0t02GW26KiDEWScMFuWHP3aqIRdZWqUAvPtHz5a0xqoyAxIaS5xX_wAoWT_CoQbH7XOLoOtJpRQKU8VfVE/s1600/DSC_0180.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhq-i6dYlVPXaFvMBT33Vn8Fo6hYKMCQhMXUrS2bjCS7lj9rKSBK-UMHfUTW0t02GW26KiDEWScMFuWHP3aqIRdZWqUAvPtHz5a0xqoyAxIaS5xX_wAoWT_CoQbH7XOLoOtJpRQKU8VfVE/s320/DSC_0180.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Саслуживали су архимандрит Данило (Љуботина), протојереј-ставрофор Перан Бошковић, протојереј Борислав Ливопољац, јереји Александар Обрадовић и Раде Деспотовић, руски свештеник Виталиј Исајев, као и протођакони Андрија Јелић и Митар Танасић, док су бројни вјерници сабрани у љубљанском храму узели су учешћа у Трпези Господњој причестивши се Његовим светим тајнама.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSvyZkwjS4E-J73PVzoEI-JN__qvpxwSJ8EXxrSmhGj-NYQPYIbb5O2xM4HZQd4lBY0hl5iELxZtVlqdBBtM81wnWyARilhwl0XfnIUfQfunTTgzT1bDVU9fDf2VV8WLnCMEJ2t7nWj0s/s1600/DSC_0189.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSvyZkwjS4E-J73PVzoEI-JN__qvpxwSJ8EXxrSmhGj-NYQPYIbb5O2xM4HZQd4lBY0hl5iELxZtVlqdBBtM81wnWyARilhwl0XfnIUfQfunTTgzT1bDVU9fDf2VV8WLnCMEJ2t7nWj0s/s320/DSC_0189.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Тумачећи прочитану јеванђељску причу о великој вечери на коју се званице не одазивају, владика Давид је појаснио да је оно што је суштинско у овој причи управо најсвечанија, најсветија трпеза домаћинова који сабира своје званице и пред њих износи најјестивија јела без којих није могуће живјети.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXDWZXNeGdvrEJU0zSP3C_XaMJg1_J8bfIwxmVIe_38RSTtjjeWs65pLYM6gZs9lxB1pwP7PVk0ic4-1h81bayI7LP3a0rJiWGDlbZS2LUvPWe4duZOcXXzL6JNXyj0jkvr3wiwE7onfk/s1600/DSC_0195.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjXDWZXNeGdvrEJU0zSP3C_XaMJg1_J8bfIwxmVIe_38RSTtjjeWs65pLYM6gZs9lxB1pwP7PVk0ic4-1h81bayI7LP3a0rJiWGDlbZS2LUvPWe4duZOcXXzL6JNXyj0jkvr3wiwE7onfk/s320/DSC_0195.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">-Тако је и у сваком нашем дому. Домаћин у тој домаћој цркви одредио је за најпочасније мјесто породични сто око кога се окупља он са својом чељади. Али исто то бива и сада и овдје у овоме храму док се служи ова Литургија, гдје се сви сабирамо око Часне трпезе у тренутку причешћа, да тиме исповједимо своју најдубљу вјеру да је Господ наш Животворни хљеб и наше Животворно пиће и да му упутимо најинтимнију и најдубљу молитвену жељу да се у Царству Божјем Њиме још присније причешћујемо, истакао је Преосвећени Владика.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi1uG9m08oSGnVfXetiiGR4fD7xZFoTJf_g0kjXM7ev8XqVlV3u3A76n3bZi932vjospXeb0mHBN4WdLGpprN54nWtSYwmptYIMSp-_C_x-f_d2j0wWCwfIpuwyJw8-DCmwV_cRWB0ddBA/s1600/DSC_0223.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi1uG9m08oSGnVfXetiiGR4fD7xZFoTJf_g0kjXM7ev8XqVlV3u3A76n3bZi932vjospXeb0mHBN4WdLGpprN54nWtSYwmptYIMSp-_C_x-f_d2j0wWCwfIpuwyJw8-DCmwV_cRWB0ddBA/s320/DSC_0223.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">Владика је нагласио да је управо Господ Исус Христос домаћин из приче, који у давању себе не поставља мјеру ни границу, јер знамо да је Господ на крсту и умро за нас, прије тога страдавши, а затим отишавши још даље да би се сусрео са посљедњом и првом личношћу коју је створио све од праоца Адама и праматере Еве, до његовог вјерног свједока, крститеља и претече Јована.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj1dr_fhhbseqDlU5B46As99r6377o2ufrLLV3I_d0lmCDJm_dz6nl7cLMChgHkWhvxsMVg1XG8rELWgXBdNGTCUy1ucuoVnseCTB303AogTLtoP7A6QTgYrB2vwN1-ZCm4ALeIJ4-WDmQ/s1600/DSC_0232.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj1dr_fhhbseqDlU5B46As99r6377o2ufrLLV3I_d0lmCDJm_dz6nl7cLMChgHkWhvxsMVg1XG8rELWgXBdNGTCUy1ucuoVnseCTB303AogTLtoP7A6QTgYrB2vwN1-ZCm4ALeIJ4-WDmQ/s320/DSC_0232.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">-Једини он има право да се тако постави јер је Цар и Сведржитељ, Промислитељ, Спаситељ и Началовожд нашега спасења, рекао је епископ Давид подсјетивши вјернике да, иако је познато шта се десило са изабраним народом, који је толико дуго припреман да се из његове средине Господ појави тјелесно, то није омело Његову намјеру да домострој спасења изврши до краја. -Дакле ако га нису хтјели изабрани и звани хтјели су га опет изабрани и незвани, казао је Преосвећени и додао да слуге Домаћинове опет иду и позивају све редом за трпезу Господњу.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiW5A_bJ8en_3RDpKMZmGebuDDSi28pADtpZX_ESXfHZQgZHkM1Ai0J46BhcVftJRcGkrQ2LxF_imd3pODV7xmnrK82fJJfLEa3CzJOmtJO3FWy5CSOAvQWOpdfwYN-R6ckMAKjuR_Akqg/s1600/DSC_0237.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiW5A_bJ8en_3RDpKMZmGebuDDSi28pADtpZX_ESXfHZQgZHkM1Ai0J46BhcVftJRcGkrQ2LxF_imd3pODV7xmnrK82fJJfLEa3CzJOmtJO3FWy5CSOAvQWOpdfwYN-R6ckMAKjuR_Akqg/s320/DSC_0237.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">-Тако бива и данас, да се из свих народа, свих земаља и свих времена, у сваком тренутку људи одазивају Господу, долазећи за Његову спасоносну трпезу гдје се дијели Његов непотрошиви хљеб - Тијело и испија Његово непотрошиво пиће - Крв, чиме ми постајемо удионици и баштиници вјечнога живота и Царства Божјег. Он не одступа од промисла Свога да се сви људи спасу, да дођу у познање истине и да ниједан од људи не погине него да има живот вјечни, истакао је владика Давид.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguef6P7L9SkUSO1JwZP5HUSmdMt6k0KHjdtXI7hJ1VYJD1JxECbvzJyd2oyBQTJcLp7T1ipS4pHrrdsNKYqi4JqboNfxGMQadDCnrCjIQqbFZ530fchkoqoOYmh0wii1Y51IRb1xYsbGk/s1600/DSC_0259.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEguef6P7L9SkUSO1JwZP5HUSmdMt6k0KHjdtXI7hJ1VYJD1JxECbvzJyd2oyBQTJcLp7T1ipS4pHrrdsNKYqi4JqboNfxGMQadDCnrCjIQqbFZ530fchkoqoOYmh0wii1Y51IRb1xYsbGk/s320/DSC_0259.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;">По завршетку свете Литургије, митрополит Порфирије је заблагодарио госту из Крушевца на доласку, служењу Литургије и узнесеним молитвама Господу у љубљанском храму. Владика Давид је честитао свим мајкама празник Материце, захваливши Митрополиту, свештенству и свим вјерницима на гостопримству. Молитвено сабрање свештенства и вјерног народа настављено је у Парохијском дому, уз разговор и пригодно послужење.</span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvfc-jjcQoiXnoyXKPjP7JEfApG3wtHC73Z-8C0IBi_pzZNRWVESwrIojMZvyNhQ9B73Tk5EJ_6SKN8n2NThgpnN8Hz1OLDZzFFc-hBYOn7E56zxCrqU0qLzdvuXGMAgOmRXIgcQUvbuE/s1600/DSC_0296.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvfc-jjcQoiXnoyXKPjP7JEfApG3wtHC73Z-8C0IBi_pzZNRWVESwrIojMZvyNhQ9B73Tk5EJ_6SKN8n2NThgpnN8Hz1OLDZzFFc-hBYOn7E56zxCrqU0qLzdvuXGMAgOmRXIgcQUvbuE/s320/DSC_0296.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;" /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh0YWtD-qYVC88djo4gbRWOSJNKDFXiTInaIAl6-43hLjUflP7v76SSJFr__XaBUDd__GB4VkvXEkQCSTBHnziUeFkmHvefxHb2FbWpBIzsmUJbGcLyc8jlFwGoL-sM3KRRrFIZPrKZ0yQ/s1600/DSC_0317.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh0YWtD-qYVC88djo4gbRWOSJNKDFXiTInaIAl6-43hLjUflP7v76SSJFr__XaBUDd__GB4VkvXEkQCSTBHnziUeFkmHvefxHb2FbWpBIzsmUJbGcLyc8jlFwGoL-sM3KRRrFIZPrKZ0yQ/s320/DSC_0317.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;" /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMo3WeiYsQ-AreWK9gJFzbjlN4E6TX9lO3FOiHrCQ2HFLz6_fZakyQZ88gbdZZYxAJRK56xmRUjWe_jNualnyFMY2-u-CyvzSoDxQJvmMjkLTei0evvLWcsf1La90sD0aU29FH-VsGWDg/s1600/DSC_0488.JPG" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><span style="font-size: large;"><img border="0" data-original-height="667" data-original-width="1000" height="213" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjMo3WeiYsQ-AreWK9gJFzbjlN4E6TX9lO3FOiHrCQ2HFLz6_fZakyQZ88gbdZZYxAJRK56xmRUjWe_jNualnyFMY2-u-CyvzSoDxQJvmMjkLTei0evvLWcsf1La90sD0aU29FH-VsGWDg/s320/DSC_0488.JPG" style="border: none; position: relative;" width="320" /></span></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://spc-ljubljana.si/2-nekategorizovano/264-na-materice-u-ljubljani-bogosluzili-vladika-david-i-mitropolit-porfirije" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Митрополија загребачко-љубљанска</span></a></span></i></b></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-77800606649179457072017-12-26T14:07:00.000+01:002017-12-26T14:07:03.906+01:00У новом Православном мисионару: Текст катихете Бранислава Илића "Свети царски мученици Романови у богослужењу Цркве"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIzXUMfjysbntBY3HFJeJhTBE1ULXO9RRvo8ITm1TGxHZeQWJlcS2og8ocwW8xA8sq2JM0ujjwyylnYfDh-fC_PbqKoDTaMWtbFY2DKdVM-qLK_H-FyJ8dOkPyLbiqlGsZ__X-wiLKIw0/s1600/%25D0%259C%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25B8%25D0%25BE%25D0%25BD%25D0%25B0%25D1%2580+%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25B0%25D1%2580-%25D0%25B4%25D0%25B5%25D1%2586%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25B0%25D1%2580.jpg" imageanchor="1" style="color: #3d85c6; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration-line: none;"><img border="0" data-original-height="585" data-original-width="1280" height="182" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIzXUMfjysbntBY3HFJeJhTBE1ULXO9RRvo8ITm1TGxHZeQWJlcS2og8ocwW8xA8sq2JM0ujjwyylnYfDh-fC_PbqKoDTaMWtbFY2DKdVM-qLK_H-FyJ8dOkPyLbiqlGsZ__X-wiLKIw0/s400/%25D0%259C%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25B8%25D0%25BE%25D0%25BD%25D0%25B0%25D1%2580+%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25B0%25D1%2580-%25D0%25B4%25D0%25B5%25D1%2586%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B1%25D0%25B0%25D1%2580.jpg" style="border: none; position: relative;" width="400" /></a></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; font-size: 19.8px; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">У новом у (358. новембар/децембар 2017) броју Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе можете прочитати текст катихете Бранислава Илића на тему: <a href="http://branislavilic.blogspot.rs/2017/12/blog-post_544.html" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Свети царски мученици Романови у богослужењу Цркве</span></a></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;">Текст у електронској форми можете прочитати <a href="http://branislavilic.blogspot.rs/2017/12/blog-post_544.html" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">ОВДЕ</span></a></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<a name='more'></a><br /></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;"></span></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><u><span style="font-size: large;">Повезане вести:</span></u></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><a href="http://branislavilic.blogspot.rs/2017/12/blog-post_323.html" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">Катихета Бранислав Илић на Радију Беседа представио нови новембарско-децембарски број Православног мисионара</span></span></a></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><span style="font-size: large;"><br /></span></b></span></div>
<div style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><a href="http://branislavilic.blogspot.rs/2017/12/blog-post_290.html" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">Катихета Бранислав Илић гост Радија Светигора: О Православном мисионару</span></span></a></b></span></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-816626885182221824.post-19571835982408060642017-12-26T14:04:00.000+01:002017-12-26T14:04:17.942+01:00Нови број Павославног мисионара представљен на таласима Радија "Светигора"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRetrapIkOdXE8YKTUe94yoODJvJjZFtTfsLKJXX5CIut0fRg4XQ8DRI_C1YFXpfYyPSiPXGA_UeK8cl6V7i9I9vrhEQGqZAoP-sQyk-oAOg7i7KcPLbd3ERZ8arr6ofjARCPC-oKu7w/s1600/24993172_1781825878519057_8870433232126247399_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="393" data-original-width="851" height="183" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjRetrapIkOdXE8YKTUe94yoODJvJjZFtTfsLKJXX5CIut0fRg4XQ8DRI_C1YFXpfYyPSiPXGA_UeK8cl6V7i9I9vrhEQGqZAoP-sQyk-oAOg7i7KcPLbd3ERZ8arr6ofjARCPC-oKu7w/s400/24993172_1781825878519057_8870433232126247399_n.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Нови новембарско – децембарски 358. број Православног мисионара посвећен је теми Светих Царских мученика Романових.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">O овом часопису разговарали смо са Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора Православног мисионара.</span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><a href="https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/23_12_2017_pravoslavni_misionar_novi_broj.m4a" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">Звучни запис разговора</span></span></a></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/7kuVUZ_8TR4/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/7kuVUZ_8TR4?feature=player_embedded" width="320"></iframe></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><u><span style="font-size: large;">Повезана вест:</span></u></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.rs/2017/12/blog-post_323.html" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;"><span style="font-size: large;">Катихета Бранислав Илић на Радију <i>Беседа</i> представио нови новембарско-децембарски број Православног мисионара</span></span></a></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="font-size: large;"><span style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;"></span></span></div>
<a name='more'></a><span style="font-size: large;"><br style="background-color: white; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: left;" /></span><br />
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: center;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="separator" style="background-color: white; clear: both; font-family: "Times New Roman", Times, FreeSerif, serif; text-align: justify;">
<span style="font-family: times, "times new roman", serif;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://svetigora.com/novi-broj-pravoslavnog-misionara-posvecen-svetim-carskim-mucenicima/" style="color: #3d85c6;"><span style="color: #0b5394;">Радио Светигора</span></a></span></i></b></span></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Anonymoushttp://www.blogger.com/profile/09647838450139047049noreply@blogger.com